Недеља, 13.07.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа
Ауторски текст за „Политику”

Како оснажити жене у пословном свету

(Фото НАЛЕД)

Међународни дан жена је прилика да славимо достигнућа оних које су превазилазиле границе, својим радом обликовале праведније друштво и стварале бољи свет, али и да сагледамо изазове за остварење родне равноправности, посебно када је реч о женском лидерству.

У Србији све више жена одлучује да закорачи у предузетништво. Њихов пут ка успеху је пун изазова – од отежаног приступа финансирању до укорењених предрасуда које им отежавају позиционирање на тржишту. Према подацима Агенције за привредне регистре, жене воде тек 18,6 одсто малих и средњих предузећа и чине 32,7 одсто предузетника, иако чине више од половине радно активног становништва. Да би се овај тренд променио, неопходно је радити на системској подршци – кроз приступачније изворе финансирања, менторске програме, едукације и иницијативе које ће женама олакшати напредовање у свету бизниса. Оснаживањем жена не само да јачамо њихову економску сигурност већ и целокупну привреду.

Истраживања показују да су предузећа којима руководе жене отпорнија на кризе, одговорнија у финансијама и дугорочно стабилнија. Њихова способност прилагођавања променама, ефикасно управљање ресурсима и дугорочна визија доприносе већој отпорности у нестабилним економским околностима. Предузетнице често реинвестирају профит у заједницу, унапређују инфраструктуру, подржавају образовање и здравствене иницијативе, чиме додатно јачају локалну економију. Познато је и да компаније вођене женама стварају сигурнија и инклузивнија радна места, посвећују већу пажњу добробити запослених и развијају одрживе пословне моделе који воде рачуна о еколошким и друштвеним аспектима пословања.

Упркос њиховим бројним доприносима, жене се и даље суочавају са значајним препрекама у пословном свету. Приступ финансијама остаје један од највећих изазова – наше истраживање показује да само 17 одсто државних подстицаја бива додељено фирмама које воде жене, док многе предузетнице наилазе на проблеме при добијању кредита.

Највише предузетница у Србији послује у секторима као што су малопродаја, туризам, образовање, маркетинг, дизајн, финансијске и ИТ услуге, консултантске делатности, као и медицинске и козметичке услуге. Ове области пружају одређену флексибилност, али доносе и изазове, посебно када је реч о ширењу пословања на инострана тржишта.

Већина предузетница послује локално, док само мали број извози производе или услуге у ЕУ или САД. Оне које желе да прошире пословање истичу потребу за подршком у анализи тржишта, проналажењу купаца и учешћу на међународним сајмовима и конференцијама, што би им омогућило лакши приступ страним партнерима и конкурентним тржиштима.

НАЛЕД је током фебруара 2025. организовао фокус-групе са предузетницама и прикупио егзактне податке о изазовима са којима се суочавају. Високе пореске обавезе, несигурност у додели субвенција, проблематично социјално осигурање и неизвесност када је реч о боловањима – све су то препреке које успоравају развој њихових бизниса.

Један од кључних захтева предузетница јесте изједначавање права предузетница-мајки са правима запослених мајки. Многе од њих суочавају се са избором између материнства и економске независности. Залажемо се за измене закона да би се омогућило да предузетнице током трудничког и породиљског одсуства наставе пословање уз именовање пословође, а да притом примају пуну накнаду зараде. Неопходно је и обезбедити да им радни стаж не буде прекидан, као и да током одсуства примају најмање минималну зараду, исто као запослене мајке.

Смањење јаза у учешћу жена на тржишту рада имало би значајан утицај на економски раст. Кључно је да више жена улази у области попут ИТ сектора, технологије и науке, где су и даље недовољно заступљене, те да им се пружи једнака шанса за напредак.

Едукација је један од најважнијих фактора за успех жена у предузетништву. Формално образовање је важно, али једнако значајна су и додатна стручна усавршавања и размена искустава. Пословне заједнице и организације, попут НАЛЕД-а, играју кључну улогу у умрежавању жена и пружању подршке кроз обуке.

Улога дигитализације у оснаживању жена у бизнису је непроцењива. Онлајн платформе и дигитални алати олакшавају приступ тржишту, смањују трошкове пословања и отварају нове могућности за развој. Током пандемије управо су дигиталне технологије омогућиле многим предузетницама да унапреде своје пословање.

Свесни потребе за јачом подршком, НАЛЕД, у сарадњи са британском амбасадом, кроз пројекат „Small & Powerful” додељује пет грантова од по 10.000 фунти малим бизнисима које воде жене. Подршка ће бити пружена кроз Савет за мале бизнисе и Стални комитет жена, који ће радити на уклањању административних баријера и стереотипа који ометају жене у постизању виших пословних и политичких позиција. Пројектом ће се повезати лидерке, створити професионалне мреже и пружити конкретна средства за унапређење њихових послова. Циљ је јасан – пружити женама прилику да воде и креирају нова радна места.

Потребно је да радимо заједно – доносиоци одлука, пословна заједница, организације цивилног друштва, истакнути појединци. НАЛЕД ће наставити да доприноси унапређењу пословног амбијента за предузетнице, јер верујемо да само економија у којој су сви равноправно заступљени може бити конкурентна.

НАЛЕД, а с поносом истичемо да смо претежно женска организација, ради на конкретним политикама које ће осигурати да будуће генерације жена не буду суочене са истим препрекама, у потпуности остваре свој потенцијал и преузму лидерске улоге у друштву. Свака жена, од најранијег узраста, мора да има подршку заједнице и система за остварење својих снова. Нека нас осми март подсети на пут који смо прешле, славимо жене и не одустајмо од својих циљева. Заједно ћемо изградити праведније и просперитетније друштво.

* извршна директорка НАЛЕД-а 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.