Нова лабораторија изграђена је по највишим стандардима

Бранка Васиљевић

Пре шеснаест година основано је Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије”, чији је задатак управљање и одржавање нуклеарних објеката у нашој земљи. У саставу овог предузећа налази се специјална лабораторија која је због специфичних послова којима се бави јединствена у Србији, али и у региону. Међу уређајима којима располаже налази се и онај којим би се, у случају великих акцидената на нуклеарним објектима у окружењу, могла извршити и контрола контаминације становништва.

Једна од делатности „Нуклеарних објеката” је и прерада радиоактивног отпада, а према речима Далибора Арбутине, директора овог предузећа, на јесен би у рад могао да буде пуштен погон за ову намену. Његовом применом смањиле би се и количине ускладиштеног радиоактивног отпада, посебно оног заосталог још из доба старе Југославије.

Шта је све под надлежношћу „Нуклеарних објеката Србије”? Да ли је под вашом надлежношћу и нуклеарни институт у Винчи?

Јавно предузеће „Нуклеарни објекти Србије” Београд основано је у склопу планског решавања проблематике управљања нуклеарним објектима у нашој земљи, као делатности од општег интереса, одлуком Владе Републике Србије 2009. Оснивачким актом уређено је да наше предузеће преузима на управљање нуклеарне објекте од Института за нуклеарне науке „Винча”, али и она здања важна за обезбеђење нуклеарне сигурности и безбедности тих објеката и нуклеарних материјала. Институт „Винча” и ми делимо заједничку локацију и имамо исту пословну адресу, али различите делатности. Институт за нуклеарне науке „Винча” је институт од националног значаја као мултидисципланарна научна установа, у надлежности Министарства за науку, технолошки развој и иновације. А ми управљамо нуклеарним објектима који се налазе у Винчи, а које је до 2009. користио институт и чија се санација, због застарелости и технолошке превазиђености, очекује у наредном периоду. То представља један од главних пословних циљева нашег предузећа. Због природе нуклеарних објеката и ризика који они потенцијално носе, неке од делатности нашег предузећа односе се на целу локацију, као што је на пример обезбеђење нуклеарне безбедности. Оснивачким актом је уређено и да ми преузимамо на управљање од Института за технологију нуклеарних и других минералних сировина објекте хидрометалуршког постројења у Габровници код Калне, Књажевац.

Да ли је ваша институција кровна када је реч о обавештавању у случају радиоактивног зрачења и како се активира систем информисања у случају да до зрачења дође?

Наше предузеће има успостављен систем за рану најаву ванредног догађаја који се састоји од мреже одговарајућих мерних уређаја који имају могућност даљинског очитавања и праћења. Тиме смо у могућности да у реалном времену пратимо радијациону ситуацију у околини нуклеарних објеката којим управљамо. Законом смо обавезни да у случају откривања повећања нивоа зрачења, односно у случају сумње на појаву ванредног догађаја о томе обавестимо национално регулаторно тело. Наш систем је активан, технички модернизован, и до сада није забележен ниједан догађај повећања нивоа зрачења изнад очекиваних флуктуација у природи.

Докле се стигло са реализацијом пројекта Европске уније у унапређењу нуклеарне безбедности Србије?

Пројекат унапређења мера нуклеарне безбедности у Републици Србији потписан је 27. јуна 2023. у сарадњи нашег предузећа са Европском комисијом и Научно-технолошким центром из Украјине. Овај пројекат, вредности 2,43 милиона евра, у потпуности је финансирала Европска унија. Тим средствима оформљена је модерна лабораторија за нуклеарну форензику која омогућава идентификације и мерења нуклеарних и других материјала. Набављена опрема се односи на мерне уређаје, али и на унапређење капацитета за транспорт и складиштење нуклеарног материјала.

По чему се ова лабораторија издваја од осталих у нашој земљи и у региону?

Лабораторија за испитивање је акредитована у складу са највишим стандардима, а њени капацитети су унапређени и кроз међународне донаторске пројекте Европске уније, Међународне агенције за атомску енергију и Владе САД. Лабораторија има неколико специфичних карактеристика, јединствених у региону и нашој земљи, од којих су две најзначајније. Једна се односи на могућност мерења активности целог тела, што је од значаја у случају акцидента. У условима рада у нуклеарним објектима може доћи до грешке или пробоја заштитне опреме и уноса радиоактивног материјала у тело. Опрема коју имамо омогућиће бржу и прецизнију процену нивоа излагања наших запослених. У случају великих акцидената на нуклеарним објектима у окружењу, уколико би дошло до контаминације животне средине, уређај би могао да се користи и за контролу излагања становништва.

Друга специфичност се односи на нуклеарну форензику. Ми имамо јединствену опрему и кадровске капацитете за идентификацију и одређивање врсте, изотопског садржаја и активности нуклеарног материјала. Та могућност подиже капацитете земље у откривању и спречавању илегалног промета радиоактивног и нуклеарног материјала, како на границама, тако и у унутрашњем промету.

Да ли је ваша институција једина надлежна за складиштење радиоактивног отпада у земљи? Да ли се код нас складишти само отпад из Србије или и из региона?

Наше предузеће једина је надлежна институција за складиштење радиоактивног отпада у земљи. Законом о радијационој и нуклеарној сигурности и безбедности уређено је да је забрањен увоз радиоактивног отпада и истрошеног нуклеарног горива иностраног порекла на територију Србије. Таква одредба је постојала у закону који регулише ову област и раније. То значи да се у новим објектима за складиштење, који су отпочели са радом 2011. налази искључиво отпад из Србије. Али како смо ми 2009. преузели на управљање све објекте Института „Винча” у којима се складиштио радиоактивни отпад и како је институт до распада претходне Југославије (СФРЈ) био једина установа за складиштење отпада, у старим хангарима Х1 и Х2 налази се мањи број извора из бивших република Југославије.

Колико имате објеката са складиштење ове врсте отпада?

Постоје три хангара (Х1, Х2 и Х3), два складишта (објекат за безбедно складиштење – БС и спремиште за радиоактивни отпад Х0) као и један „радијумски” бункер за складиштење чврстог радиоактивног отпада. Али нису сви у погону. Један број њих је затворен у очекивању декомисије (разградње). Само новоизграђени објекти: хангар Х3 са складиштем Х0 за складиштење чврстог средње и ниско активног радиоактивног отпада и безбедно складиште за складиштење искоришћених затворених јаких извора јонизујућих зрачења БС, користе се за пријем и складиштење радиоактивног отпада у складу са добијеним лиценцама. Објекти су изграђени, користе се и одржавају у складу са савременим међународним стандардима сигурности и безбедности. Преостала два хангара, Х1 и Х2 попуњена су и затворена, и налазе се у припремним активностима за отпочињање њихове декомисије, сагласно одговарајућим одлукама владе. Заштита радијумског бункера је 1999. додатно ојачана бетонским саркофагом и слојем земље. Његова санација и кондиционирање радијума који се у њему налази се планира чим се обезбеде средства за ту активност.

Зна ли се оквирно колико тог материјала је ускладиштено?

Користимо наменски софтвер за евиденцију ускладиштеног радиоактивног отпада и редовно регулаторном телу достављамо актуелне информације о инвентару ускладиштеног радиоактивног отпада. Наша земља је 2017. потписала и ратификовала конвенцију Међународне агенције за атомску енергију која се односи на сигурност управљања истрошеним горивом и о сигурности управљања радиоактивним отпадом. Део тзв. националног извештаја, по овој конвенцији, који се периодично доставља агенцији је и „попис радиоактивног отпада”. За радиоактивни отпад, ускладиштен у новим објектима Х3 и БС, познате су све информације о врсти, количини, активности, пореклу отпада и идентификацији и локацији у хангару. Информације које се односе на историјски отпад су оквирно познате, а односе се на врсту отпада и процењене количине и активности.

Постоји ли процедура којом се поједини радиоактивни материјали могу неутралисати?

Када се говори о нуклеарним електранама и перспективи њиховог коришћења, као главни проблем истиче се питање решавања генерисаног радиоактивног отпада. Да постоји такво решење, то би значајно допринело ширењу нуклеарних електрана као глобалном решењу за смањење емисије угљен-диоксида. Данас не постоји комерцијално позната техника за неутрализацију радиоактивног отпада. Постоје од деведесетих покушаји, на истраживачком нивоу, и односе се на такозвану трансмутацију. Тај процес, поједностављено речено, подразумева да се после издвајања изотопа уранијума и плутонијума из ислуженог горива (што чини око 95 одсто ислуженог горива, и што може у поновну употребу), преостала смеша у контролисаним условима озрачи високоенергетским протонима или неутронима. На тај начин изотопи се могу превести у стабилне форме или изотопе са краћим периодом полураспада. Пилот-постројења за поступак трансмутације почела су са радом у Јапану и Белгији.

Други истраживачки покушај неутрализације радиоактивног отпада односе се на примену различитих врста микроорганизама. Али тренутно ниједна од метода за неутрализацију радиоактивног отпада није у комерцијалној употреби.

Да ли се „Нуклеарни објекти Србије” баве прерадом радиоактивног отпада?

У завршној су фази припреме за пуштање у погон постројења за прераду радиоактивног отпада. Објекат је испројектован, адаптиран и опремљен и сад је у току пробни рад. Све ове активности су обављане у сарадњи са експертима Међународне агенције за атомску енергију и уз финансијску помоћ Европске комисије и агенције и наравно наше владе. У објекту ће се одвијати прерада радиоактивног отпада и кондиционирање (препакивање и херметизовање) ислужених извора јонизујућих зрачења како би се широке класе радиоактивног отпадног материјала превеле у форме којима се касније може руковати (транспорт, складиштење и коначно одлагање). Главни циљеви процеса прераде су смањење запремине радиоактивног отпада и потенцијалне опасности од ширења контаминације из отпада. Његовим превођењем у стабилне чврсте форме обезбеђује се имобилизација и херметичност паковања отпада. Планира се да постројење почне са оперативним радом у четвртом кварталу ове године. Тиме би се омогућило и отпочињање процеса санације историјског отпада у старим хангарима Х1 и Х2 до њихове коначне декомисије.

Спречавање контаминације животне средине

Делатност „Нуклеарних објеката Србије” обухвата управљање и одржавање нуклеарних објеката у нашој земљи и односи се, између осталог, и на ове послове: предузимање мера радијационе и нуклеарне сигурности на локацији нуклеарних објеката у складу са законом (оперативна радијациона дозиметрија, систем квалитета, деконтаминација људи, радне и животне средине, систематско испитивање радиоактивности у животној средини на локацији нуклеарних објеката, мерење интерне радиоактивности, медицински третман професионално изложених лица), управљање радиоактивним отпадом, обављање делатности како би се обезбедило сигурно коришћење извора јонизујућих зрачења, као и промет извора јонизујућих зрачења, радиоактивних и нуклеарних материјала, Међу њиховим задужењима су и мере за спречавање да радиоактивни отпад проузрокује контаминацију животне средине, обезбеђивање физичке заштите, противпожарне заштите и других мера безбедности нуклеарног објекта, нуклеарног материјала и радиоактивног отпада, укључујући и мере безбедности у току транспорта нуклеарног материјала, као и деконтаминација радне и животне средине, хумана деконтаминација и заштита од нејонизујућег зрачења.