Како сачувати банкарске податке на телефону

Према извештају „Малвер претње на мобилнима телефонима у 2024. години”, који је компанија „Касперски” објавила на Светском мобилном конгресу у Барселони, број напада банкарским тројанцима на паметне телефоне порастао је за 196 одсто у прошлој години.

Сајбер-криминалци мењају тактику, ослањајући се на масовну дистрибуцију малвера како би украли банкарске податке. Током протекле године, компанија „Касперски” је открила више од 33,3 милиона напада на кориснике паметних телефона широм света, што укључује различите врсте малвера и нежељеног софтвера. Подаци показују да се број напада банкарским тројанцима на андроид паметне телефоне повећао са 420.000 у 2023. на 1.242.000 у 2024. години. Тројанци у области банкарства су креирани да украду корисничке податке потребне за приступ интернет банкарству, услугама е-плаћања и системима кредитних картица. Сајбер-криминалци, наводи се, своје жртве наведу да преузму тројанце преко линкова послатих путем СМС-а или апликација за размену порука, као и путем злонамерних прилога у порукама, а такође и усмеравањем корисника на злонамерне веб-странице. Они чак могу слати поруке са хакованих налога из адресара, што превару чини веродостојнијом. Да би преварили кориснике, нападачи често користе актуелне вести и популарне теме како би створили осећај хитности и смањили опрез жртве.

– Преваранти су почели да смањују напоре које улажу при креирању јединствених пакета малвера и уместо тога се фокусирају на дистрибуцију истих фајлова што већем броју жртава. Данас је важније него икада да будемо дигитално писмени и да едукујемо наше вољене, од деце до старијих, јер нико није потпуно заштићен од добро осмишљених превара и психолошких трикова који су осмишљени да украду банкарске податке – каже Антон Кива, експерт за безбедност у компанији „Касперски”. Иако су тројанци у области банкарства најбрже растући тип малвера, они заузимају четврто место са уделом од шест одсто у укупним нападима. Најраспрострањенија категорија и даље је адвер, који чини 57 одсто напада. У 2024. години, сајбер-криминалци су сваког месеца покретали просечно 2,8 милиона напада малвером, адвером и нежељеним софтвером на мобилним уређајима. Истраживање ове компаније је показало да је прошле године најактивнија претња била такозвани „Фејкмани” – група преварантских апликација креираних за лажне инвестиције и исплате. Друга велика претња биле су модификоване верзије апликације „воцап” са „Тријада тројанцем”, односно малвером који, на пример, може да прикаже огласе или извршава друге нежељене радње. Шта саветује компанија „Касперски” како би се неко заштитио од мобилних претњи? Како кажу, преузимање апликација са званичних продавница није увек без ризика. Они су, на пример, недавно открили први малвер који краде снимке екрана и заобилази сигурност коју пружа „Ап стор”. Малвер је такође пронађен на „Гугл плеју” са укупно 20 заражених апликација на обе платформе, што показује да ове продавнице нису 100 одсто сигурне.

– Да бисте били сигурни, увек проверите рецензије апликација и број преузимања када је то могуће, користите само линкове са званичних веб-сајтова и инсталирајте поуздани сигурносни софтвер, који може да открије и блокира малициозне активности ако се апликација испостави као превара – наводе они. Такође сугеришу да се провери ауторизација апликација које се користе и пажљиво размисли пре него што се дозволи апликацији приступ, нарочито када су у питању дозволе високог ризика као што су услуге приступачности. На пример, једина дозвола која је потребна апликацији за батеријску лампу је приступ блицу (који чак не укључује приступ камери).

Добар савет је, кажу стручњаци, да се ажурира оперативни систем и важне апликације чим ажурирања постану доступна. – Многи проблеми са сигурношћу могу се решити инсталирањем ажурираних верзија софтвера – објашњавају из „Касперског”.