Све више се тражи храна без додатог шећера

Потражња за производима без додатог шећера наставља да расте, показују најновији подаци на америчком тржишту. Индустрија све више инсистира на оваквим производима, јер се ово тржиште суочава са огромним проблемима гојазности, чак и у најмлађем узрасту. С друге стране, све је већи број корисника лекова за мршављење. Најновије истраживање које је прошле године спроведено на 1.500 одраслих Американаца који су узимали ове лекове показало је да је 57 одсто њих изјавило да обраћа више пажње на додатак шећера у производима. Један од института за прехрамбене технологије је саопштио да се предвиђа да ће глобално тржиште лекова за мршављење имати годишњу стопу раста од двадесет одсто до 2030. године, што ће подстаћи прехрамбене компаније да прилагоде постојеће производе и креирају нове који су фокусирани на протеине, здравље црева и нутријенте које бирају корисници лекова за мршављење. 
Други тренд који се предвиђа јесте смањење шећера и соли у производима. То се, према најавама Министарства пољопривреде САД, односи пре свега на додате шећере у школским оброцима, који би до 2027. године требало да се смање за 10 одсто. Америчка агенција за храну и лекове је предложила да се од ове године информације о додатим шећерима, натријуму и засићеним мастима истичу на етикети на предњој страни производа. Ту би требало истицати да ли је производ имао низак (пет или мање), средњи (од шест до 19) или висок (20 одсто и више) проценат додатих шећера, натријума и засићених масти. У истраживању се наводи да више од осам одсто Американаца већ узима лекове за мршављење те да би производи који су намењени њима требало да буду богати хранљивим материјама, влакнима за здравље црева и да немају додатог шећера. 
Јасно је да је овај проблем у Америци добио другачије размере, те да се гојазност готово подразумева, али се ни наша земља не може похвалити неким добрим резултатима. Истраживања показују да је сваки пети Србин гојазан и да ће за 10 година сваки трећи патити од ове болести, ако нешто не учинимо. Стручњаци подсећају да је генетика важан фактор ризика и да утиче и до 40 процената у појави и развоју гојазности. С друге стране, мало је генетских и хормонских поремећаја који доводе до гојазности. Ова болест настаје као последица нездравог живота, а под тим се не подразумевају само ваздух и вода, већ и храна. На епидемију гојазности и у свету и код нас утиче храна коју конзумирамо, начин на који се она производи и на који нам се пласира. Претпоставља се да ће за 10 година на свету бити готово две милијарде гојазних, а гојазност ће се повећавати и код деце за чак 100 процената. Последњих деценија навике у исхрани код људи су се значајно промениле. Глобално, количина хране која је на располагању се с временом повећала. На почетку 20. века, људи су конзумирали мање од пет килограма шећера годишње, а данас је то много више, док се потрошња воћа и поврћа смањила. Недавно истраживање Светске здравствене организације у европском региону показало је да само 30 одсто дечака и 37 одсто девојчица 13–15 година једе воће сваки дан. Људи уопште једу више, јер им је већа количина хране на располагању. У Западној Европи, на пример, најмање две трећине одраслих није довољно физички активно и тај број наставља да расте. Светска здравствена организација препоручује да се одрасли баве најмање 30 минута дневно физичким активностима као што су ходање, вожња бицикла, обављање кућних послова, баштованство, плес и пењање уз степенице. Редовна и умерена физичка активност, сматра се, може продужити људски живот за три до пет година.