Нова обојена револуција довела би до распада земље

Специјално за „Политику”

Москва – Ми имамо праву обојену револуцију, коју глобалистичке леволибералне снаге намеравају да спроведу у Србији. Незадовољни су позицијом Александра Вучића и снажних личности као што је потпредседник владе Александар Вулин, који бране принцип суверенитета Србије упркос томе што земља иде ка европским интеграцијама. Они не пристају да признају независност Косова и нису спремни да се придруже глобалистичкој политици антируских санкција. Лидери Србије привржени су националном суверенитету и теже да тај суверенитет одбране у тешким условима. Соросове структуре, подржане од УСАИД-а и других глобалистичких структура, покрећу обојену револуцију с крајњим циљем да се сруши власт, каже у разговору за „Политику” Александар Дугин, чувени руски филозоф, књижевник и професор на Московском државном универзитету „Ломоносов”.

„Много тога се може замерити: и несрећном случају, и неким погрешним прорачунима власти, званичника, политичара који су уследили. Ту су и тешка економска ситуација у Србији, строги захтеви Европске уније за улазак, да се у процесу придруживања призна независност Косова. Све то ствара тешку ситуацију, деструктивну енергију и стање очаја, туге и разочарања у српском друштву, што вешто користе непријатељи Србије, који желе да униште Србе као такве, лишавајући их последњих трагова суверенитета. И зато се усмеравају протести против власти, против председника, против владе, да би се коначно уништило и погазило достојанство Србије, одузео јој се суверенитет, признало Косово, а српски православни народ натерао да приступи санкцијама Русији и крене путем Црне Горе, чије је становништво једно, а политичка елита и власт су потпуно различите.

Нова обојена револуција довела би до распада земље. То би био ударац од којег се Србија никад не би опоравила. Мислим да су људи који учествују у овим протестима исти гробари Србије као покрет „Отпор”, који је збацио Слободана Милошевића, а убио државу. Нажалост, међу синовима и кћерима Србије има оних који више воле слатка обећања ниткова, непријатеља Христових, непријатеља Србије, од непоколебљивог патриотизма. Јако ми је жао што млади људи излазе на ове протесте, то су људи који треба да буду поносни на своју земљу и да баштине њене најбоље особине, њену вољу да сачува свој идентитет, препород православља. Заиста је болно и тужно што је тако. Ове протесте организују непријатељи Србије, а жалосно је да Срби прелазе на страну непријатеља и тако служе Соросу, Урсули фон дер Лајен и другим сатанистичким структурама које сада, нажалост, доминирају ЕУ.

Постоји ризик од радикализације ситуације...

Постоји свакако ризик од радикализације прилика. То би могло да доведе до распада система, до нереда и стварног колапса земље. Влада, или политичка групација која би сменила Вучића и Вулина, уверен сам, признала би независност Косова и увела санкције Руској Федерацији. За ту издају Срби не би добили ништа осим срамоте и нових унутрашњих конфронтација. Ако се то деси, ја сам уверен да ће српски родољуби почети да се буне против те корумпиране, издајничке власти и да ће се створити зачарани круг, низ насиља, протеста, само ће тада српске патриоте бити у опозицији. Плашим се заиста катастрофе, апелујем да се пронађу компромис и заједнички језик, јер Србија погрешним кораком може да угрози свој опстанак.

Слични протести организују се и у Мађарској, Словачкој и Грузији – земљама које не следе слепо бриселску агенду.

Апсолутно ме не чуди што се протести одржавају и у Мађарској, Словачкој и Грузији, земљама које чувају свој суверенитет. Глобалистичке структуре нису, истина, отворено објавиле рат суверенитету националних држава, али зато користе мреже својих агената да свргну оне државнике који се ослањају на суверенитет и који не прате глобалистичку агенду. Штавише, сада постоји шанса да ново руководство САД, које промовише идеје суверенитета, да светски поредак треба да граде велике силе, може подржати суверенистичко расположење мађарског премијера Виктора Орбана и словачког Роберта Фица. То би било разумљиво, јер њих двојица већ имају добре односе с Трамповом администрацијом. И заиста сматрам да се такви односи с Трампом могу успоставити и у Грузији и у Србији.

Управо је сада кључни тренутак кад европски суверенисти могу добити двоструку подршку. С једне стране, њих симпатише Русија, а с друге стране то сада још није довољно. Међутим, ако их поред Русије подрже и САД, онда ће бити шансе за стварно стварање алтернативне архитектуре у Европи. Ту би, поред Мађарске, Словачке, Грузије и Србије, могла да се нађе чак и Пољска, која такође не жели да буде део глобалистичког пројекта упркос својој русофобији. Ако ове земље добију подршку од трамписта у Америци, онда постоји реална шанса да се промени однос снага у ЕУ, или да се она трансформише, па чак демонтира, а уместо ње створи још један, или неколико блокова различитих оријентација.

Да би то спречиле, структуре глобалиста, Сороса и других отворених сатанистичких политичких снага, оно што се зове либерална интернационала, или интернационална дубока држава, покушавају да свргну ове суверене државнике и доведу на власт своје послушне марионете.

Зашто оваквих протеста нема, рецимо, у Француској, где владу подржава само 213 од 577 посланика изабраних на прошлогодишњим изборима?

Протести постоје и у Француској, и у Немачкој, и у Енглеској, али су потпуно другачије природе. Они, међутим, немају подршку Соросове мреже и тамо леви глобалисти, либерални интернационалисти и сатанистичка дубока држава раде све што може да ти протести патриота народу остану невидљиви. Они подржавају владаре попут Макрона, Стармера и Мерца, послушнике њихове агенде.

Овде долазимо до кључне разлике: постоје обојене револуције, које глобалисти подстичу против лидера који се залажу за суверенитет, и постоје популистички покрети народа, који се супротстављају глобалистичким владама и либералним елитама које окупирају њихове земље. Такве народне побуне глобалисти ће по сваку цену покушати да сузбију. Погледајте само Румунију – народ је изашао на улице да подржи свог представника, Калина Ђеорђескуа, али Сорос, глобалистичке структуре и ЕУ подржали су оне који су забранили изборе и гуше протесте.

На сцени је рат. Европа је у рату. И постоје само две стране – глобалисти и народ. Више није пресудно којем народу припадамо или у којој земљи живимо. У Европи је линија фронта јасно повучена: с једне стране су они који се боре за суверенитет својих земаља, а с друге стране су глобалистичке елите, које су интегрисане у либералну тоталитарну окупациону структуру, тамо се народна побуна жестоко гуши. Тамо где власт још донекле служи народу и оријентисана је на популизам, глобалисти покушавају да је сруше по сваку цену. А тамо где су на власти глобалисти, они брутално гуше сваки отпор народа. Данас више није толико важно којој нацији припадамо или у којој земљи живимо – једино што је важно јесте да ли смо на страни суверенитета или либералног глобализма.

Поменули сте Румунију, где је најпопуларнијем политичару и фавориту на председничким изборима забрањено да се кандидује. Може ли се нешто слично очекивати и у другим државама чланицама и земљама кандидатима за чланство у ЕУ? Значи ли то да Европа иде ка тоталитаризму какав на континенту нисмо видели последњих 90 година?

Европа се већ налази у дубоком либералном тоталитаризму, диктатури глобалистичко-либералних елита, такозване дубоке државе. У Америци су присталице трампизма успеле да преокрену ситуацију и уздрмају либералну диктатуру. Почиње процес нове америчке револуције – конзервативне побуне против либералног режима. Нажалост, у Европи су на власти управо представници ове либералне диктатуре. Кад им избори не одговарају, они их једноставно поништавају и потом дисквалификују кандидате измишљајући изговоре. То је прави либерални нацизам, институционализовани расизам, који се, нажалост, учврстио у Европској унији.

Дакле, Европа не иде ка тоталитаризму – тамо је тоталитаризам већ победио. Ово је нова форма тоталитарног либерализма, нешто што раније нисмо видели у историји. До сада су тоталитарни режими били комунизам и фашизам, али у последњих неколико деценија појавила се нова форма тоталитаризма, још недовољно теоретски објашњена. То је либерални тоталитаризам, у којем либералне елите систематски елиминишу све своје политичке противнике, означавају их као „неподобне”, стављају их у категорију „непријатеља отвореног друштва”, лишавају их свих политичких права и подвргавају репресији ако се не уклапају у задату идеолошку агенду. Ово је нова врста тоталитарног система, нова политичка диктатура либерала и глобалиста. Питање је само да ли ће народи Европе и поједине државе, које су се делимично ослободиле тог утицаја, успети да поврате део суверенитета и независности у односу на ову либералну диктатуру.

Тренутно смо сведоци европског устанка, у којем не учествују само поједини покрети, већ и целе државе. Видели смо да се слична побуна догодила недавно у САД и да је била успешна. Међутим, то је била побуна кроз изборе, јер је у једном тренутку Трамп успео да надмудри систем дубоке државе. Ипак, морамо да схватимо да оваква побуна може бити могућа, али да се либерализам неће сам од себе повући – не може се победити искључиво демократским средствима. Овај систем не користи само правне, већ и противправне методе, укључујући политички терор и потпуно искључивање неистомишљеника из политичког живота. То је прави тоталитаризам. Ако успе да се сруши демократским путем – одлично. Али треба бити спреман на то да можда неће увек успети.

Ово је нова врста тоталитаризма, и желим још једном да нагласим – он у себи обједињује три главне политичке идеологије европског модернизма, укључујући комунизам и фашизам. То показује да све политичке структуре европског модернизма у неком тренутку еволуирају у политичке диктатуре – нетолерантне према противницима, вођене радикалним паролама, у којима се сви који не подржавају задату агенду једноставно елиминишу. Забрана слободе говора, слободе мисли, забрана политичког деловања – свако ко не прихвата екстремно либерални наратив постаје мета прогона, лишавања политичких права, па чак и судских процеса. Све су то принципи диктатуре. И све то данас видимо у Европи, која се претворила у тоталитарни логор.

(Наставак у сутрашњем броју)