Столтенберг поново међу Норвежанима

Октобра прошле године Јенс Столтенберг се повукао са места генералног секретара НАТО-а, после деценије проведене на тој функцији. Очекивало се да ће убрзо прећи на неку нову високу међународну позицију. Међутим, прошлог месеца вратио се у норвешку политику и преузео улогу министра финансија у реконструисаној влади након распада двопартијске коалиције лабуриста и Центристичке странке. Док је пре неколико дана, не може се рећи у новој улози, пошто је у истој фотељи министра био и 1996, пре скоро 30 година, одговарао на питања новинара након седнице у парламенту, у сали је владала необична усхићеност. Група студената која је била у посети Стортингенту прстима је показивала на њега, а чистачица је накратко прекинула свој посао како би направила фотографију.

Јенс Столтенберг је, уз глумицу Лив Улман, спортисте Ерлинга Халанда и Каспера Руда, тренутно један од најпрепознатљивијих Норвежана у свету. А код куће додатно добија на значају због минулог рада, јер је у два наврата био премијер. Али и само презиме Столтенберг – пошто је и његов отац Торвалд својевремено био министар одбране и министар спољних послова, носи посебну тежину. Тако је бивши генерални секретар НАТО-а одмах оставио снажан политички утисак по повратку на домаћу сцену.

Његове партијске колеге лабуристи одушевљено су реаговале на друштвеним мрежама објављујући „Тата се вратио” и „Јенс, ми можемо”, уз фотографије са њим, док је странка освојила додатних 10 процентних поена у анкетама у року од свега неколико дана након што је 4. фебруара именован за министра финансија. То значи да би могла победити на парламентарним изборима у септембру – сценарио који је до пре неколико недеља био незамислив због разочарања бирача у режим због раста трошкова живота.

Иако Столтенберг истиче да нема намеру да се врати на функцију премијера, коју тренутно обавља његов близак пријатељ Јонас Гар Стјоре, његов повратак свакако ће донети додатну снагу партији. Норвешки медији већ су овај тренутак описали као „Столтенбек”.

„Заиста мислим да постоји Столтенбергов ефекат”, рекао је Јоханес Берг, директор програма за истраживање избора при Институту за друштвена истраживања у Ослу.

„Разлог за његову популарност, која сада готово прелази у обожавање, вероватно лежи у начину на који је управљао ситуацијом након терористичких напада 2011. док је био премијер. Заслужио је много поштовања због тога”, рекао је Берг. Овим се осврнуо на период када је Столтенберг предводио нацију у периоду туге након што је Андерс Беринг Брејвик убио 77 људи у двоструком нападу у Ослу и на острву Утоја – што је био најсмртоноснији напад у овој нордијској земљи од Другог светског рата. Берг је такође навео Столтенбергово вођење НАТО-а током рата у Украјини, када је предводио процес пријема Шведске и Финске у Северноатлантску алијансу и присетио се првог мандата Доналда Трампа. У НАТО-у је добио надимак „Трампов шаптач” због способности да убеди америчког лидера да остане при савезу, упркос његовим жалбама да савезници троше премало на одбрану и претњама да ће се повући.

Међутим, од тада су се међународни односи драстично променили, али и сам Трамп, који се у новом мандату понаша још више бескомпромисно. У том контексту, норвешке власти верују да би именовање Столтенберга за министра финансија, као искусног политичара и дипломате, могло помоћи земљи чија економија зависи од извоза нафте, гаса и рибе, да боље плива у муљу глобалног трговинског рата између САД и Европске уније. Јер Норвешка, иако није чланица ЕУ, јесте Европског економског простора (ЕЕА) и Шенгенског простора, те ће америчке царине на њу свакако утицати.