Мађарска обновила око сто древних хришћанских цркава у Либану

Специјално за „Политику”

Будимпешта ‒ Мађарска влада ће наставити да подржава и конкретним акцијама помаже хришћанске заједнице на Блиском истоку како би њихови припадници остали да живе у својим домовинама, обећао је мађарски министар спољних послова Петер Сијарто. Он је поручио да се не може дозволити да „родно место хришћанства остане без хришћана”.

У говору на конференцији о будућности либанске хришћанске заједнице, Сијарто је рекао да свет живи у „време опасности” и да је ситуација на Блиском истоку значајно утицала на безбедност централне Европе. Мађарска зато има и сопствени интерес за мир и стабилност у Либану и околним земљама, истакао је он.

Либан игра, како је рекао, кључну улогу у стабилности Блиског истока и на својој територији има значајну хришћанску заједницу.

„Мађарска, као земља са више од хиљаду година своје хришћанске државности осећа велику одговорност за хришћанске заједнице у свету, посебно за оне које се суочавају са тешкоћама и прогонима. Нажалост, хришћани који живе у Либану доживљавају много потешкоћа. Стога је наш важан циљ да помогнемо и наставимо да помажемо либанској хришћанској заједници”, рекао је Сијарто и нагласио да је важно осигурати да либански хришћани не буду присиљени да напусте своју домовину.

Морамо осигурати да места која су вековима била дом хришћанских заједница не остану без хришћана, поручио је он и појаснио како то значи да хришћанским заједницама треба помоћи и ојачати их на локалном нивоу. У том смислу споменуо је да је у оквиру хуманитарног програма „Мађарска помаже” потрошено неколико десетина милиона долара како би се омогућило да блискоисточне, а посебно либанске хришћанске заједнице остану у својој домовини.

„Потребна су улагања да би се отворила радна места. То захтева школе како би деца имала где да уче, као и социјалне и здравствене установе. Потребне су цркве како би људи могли да упражњавају своју веру”, сматра Сијарто и наводи да је током протеклих седам година мађарска влада потрошила око 20 милиона америчких долара на 38 таквих програма у Либану.

Он каже да је влада у Будимпешти посебно поносна на чињеницу да је обновила око стотину древних хришћанских цркава и да је спремна да настави ангажовање у том правцу.

Једно од кључних питања у вези са будућношћу хришћанске заједнице у Либану јесте када ће се сиријске избеглице које је та земља примила вратити кући, с обзиром на то да се брига о њима показала као велики терет за Либан. У вези са тим проблемом Сијарто је рекао да његове европске колеге више од деценије говоре да ће се ситуација брзо поправити након одласка бившег сиријског председника Башара ел Асада.

„Сада, када је Асад отишао, мислим да је време да међународна заједница промовише репатријацију Сиријаца који су побегли у Либан”, рекао је он и позвао на стварање неопходних политичких, безбедносних и економских услова за повратак тих људи својим кућама.

Време је да се политичка коректност остави по страни и да се о овој ствари разговара искрено и отворено, како би се скинуо овај огроман терет са либанских плећа, сматра шеф мађарске дипломатије и подсећа да је циљ конференције на којој је учествовао у Будимпешти да се успостави механизам за помоћ дугорочном развоју Либана, а посебно хришћанским заједницама.

„То, наравно, захтева ресурсе и ми смо спремни да допринесемо. Надамо се да ће и припадници либанске дијаспоре, организације и страни актери дати свој удео”, очекује он и предлаже да Мађарска у Будимпешти води секретаријат за реализацију те акције.

Либан је једна од свега три државе Блиског истока у којој су хришћани државотворна заједница. Тридесетих година 20. века чинили су 55 одсто становништва Либана, али их је данас знатно мање. Већина хришћана у Либану су маронити, док остали припадају грчкој и јерменској заједници.