Народ не сме да дозволи да НВО раде против Србије

То је био први званични рат НАТО-а против једне суверене земље и вођен је у спрези са криминалним елементима из тзв. ослободилачке војске Косова, која је сарађивала са америчком и немачком обавештајном службом. На овај начин професор економије на Универзитету у Отави и оснивач Центра за истраживање глобализације Мишел Чосудовски, уочи обележавања 26. годишњице од почетка агресије НАТО-а на Србију и СР Југославију, у разговору за „Политику” говори о том догађају.

– Медији су играли веома важну улогу, били су саучесници – наглашава Чосудовски, којем је 2014. додељена Медаља за заслуге Републике Србије, за радове о агресорском рату НАТО-а против наше земље. Подсећа да је у то време писао за „Монд дипломатик”, али да је ту сарадњу прекинуо када је редакција одбила да објави чланак у коме се представљају докази да Хашим Тачи има криминални досије, каже Чосудовски који је у Србији гост Београдског форума за свет равноправаних.

Како из данашње перспективе треба посматрати ове догађаје?

Нападали су Србију, односно СР Југославију, под изговором хуманитарне интервенције, уз јаку осуду и демонизацију Слободана Милошевића, али и целог народа. Почео сам да се бавим Југославијом раније, у контексту онога што се дешавало са њеном економијом током осамдесетих. То је водило у оно што је названо грађанским ратом, али они то нису били. Била су два елемента за које мислим да су кључни, један су западни медији и то како су они лагали и прикривали злочине које су починиле снаге НАТО-а. Други елемент је тзв. левица, „прогресивне” странке, и у САД, и у Западној Европи. Они су чак приказивали припаднике ОВК као „борце за слободу”, ишли су дотле да су цитирали Маркса или Лењина у том контексту. Чак су говорили да ОВК јесте повезана са организованим криминалом, али су правдали да им је то потребно да би спровели револуцију. Пропагандна машинерија иза свега тога је била одлично организована.

Да ли је баш тада, крајем 20. и почетком овог века, док се све то дешавало Србији, заправо био врхунац моћи те машинерије и таквог Запада?

Ако погледате хронологију догађаја из касних осамдесетих и раних деведестих, одговор је – да, био је. И није био ограничен само на крај хладног рата. Било је промена у систему Уједињених нација, да би се прихватио такав интервенционизам. Против Латинске Америке усмерили су исту економску политику као и против Русије, или Украјине, на пример. И против Србије, односно Југославије. У Југославији је тај врхунац економске кризе био у јануару 1990, у Пољској 1989, у Перуу и Никарагви деведесетих. А о Перуу, на пример, не говоримо често, јер је тамо наводно била на власти демократија, а не војна управа. Али било је далеко горе од ичега што се може замислити под војном управом. Цена горива је повећана 31 пут преко ноћи, што је изазвало потпуну девастацију економије.

Сведоци смо увода у суштинске глобалне промене, најављене након победе председника Доналда Трампа на изборима у Сједињеним Америчким Државама, уз спремност Вашингтона да преговара са Москвом о постизању мира у Украјини. Може ли се рећи да је свет данас ближи трећем светском рату или изласку из најтеже кризе још од завршетка хладног рата?

То није лако питање. Постоји неколико позитивних аспеката, који се тичу преговора са Русијом. Али такође су увели санкције Русији, и чињеница је да одбијају да се повуку са руске територије, мислим на Курск. Друга димензија коју одбијају да помену у медијима је да Украјину води нацистичка власт. Са Зеленским као руским јеврејином, који и не говори украјински, а подржава га нацистички режим. Те противречности ће морати да се реше у једном тренутку, као и чињеница да се десио државни удар 2014. године. Искусио сам два државна удара и они су били много блажи у односу на онај од фебруара 2014. у Украјини. Такође је чињеница да данас имамо много више информација о томе шта се десило, знамо за позив Викторије Нуланд америчком амбасадору у Кијеву Џефрију Пајату. Објављен је тај разговор. Иронија је да подржавају најмање две партије из Другог светског рата, Слободу и Десни сектор, које су биле умешане у убиства Јевреја, операције у Украјини, уз Холокауст и концентрационе логоре. Још један елемент преговора који нас враћа на почетак је да Русија неће дозволити ширење НАТО-а толико близу њених граница. Али оно што сада имамо је комбинација економског и оружаног сукоба. Једна од препрека, као што сте сугерисали у вашем питању, јесте да Немачка, Велика Британија и Француска сада желе да наставе рат.

Због чега?

То се заснива на чињеници да ове три земље имају прокси режиме, које подржавају и контролишу одређени финансијски интереси и корумпирани су. Важно је и да су се повезали са онима који су били представници Обамине и Бајденове политике, који су одбијали да прихвате повратак на дипломатске односе са Русијом. Мислим да се они нису променили, повезани су са демократском партијом у САД. Још увек их воде САД, али не кроз политику Доналда Трампа, већ демократске странке. Цела Европска унија је и даље доларизована, и сама ЕУ и чланице појединачно. Оне су жртве америчке спољне политике. Три личности су повезане са моћним финансијским интересима. Кир Стармер, који је водио изборну кампању у швајцарским Алпима, односно Давосу. Емануел Макрон је бивши запослени Ротшилдових. Питање Немачке је кључно. Сва три ова човека су издајници својих земаља. А Олаф Шолц је више од издајника, јер је дозволио уништење „Северног тока 2”.

Поруке Џозефа Бајдена да више неће бити гасовода „Северни ток 2” својевремено сте оценили као чин рата против Европе?

То није никаква тајна операција, најавили су је Бајден и Шолц у Белој кући, ако Русија интервенише. Правно гледано, напад на „Северни ток” је чин рата. Али са стране Шолца је и издаја. Други лидери су такође радили против народа Европе. Одвијао се економски рат, а оно што је разлика јесте да су савезници из других европских и земаља НАТО-а искоришћени да се осиромаши Европа и уништи европски идентитет. Можда је зато председник Трамп мало збуњен, јер му је тешко да схвати шта се то дешавало у претходном периоду. И сада након питања „Северног тока” три земље су на путу да објаве рат Русији. Све то док су жртве економског рата против Европе, чији је циљ осиромашење народа. Чак је и у војном смислу напад на „Северни ток” чин рата, јер се он налази у територијалним водама неколико европских земаља. А био је намерни чин бившег председника САД.

Онда није само Русија на мети тог рата?

То је и рат против ЕУ. Знамо и по доларизацији, чији је експонент Кристин Лагард, која такође има криминални досије, а води Европску централну банку. Из САД преферирају људе са криминалним досијеима јер се с њима много лакше преговара. Такви су Нетанјаху, Лагардова, или Тачи. Такав је генерал Мајкл Џексон, што се ретко помиње. Он је био главнокомандујући током масакра крваве недеље у Северној Ирској током седамдесетих, што се такође не помиње. Право питање је зашто ангажују особу која је убијала цивиле и која има криминални досије. Био је активан и пре него што је 1999. дошао на Косово, био је у БиХ, као и у Хрватској. То се дешавало под командом НАТО-а, али у неким ситуацијама и УН.

Када се сагледају данашње прилике у свету, како оцењујете независну и суверену политику коју Србија води у последњој деценији? Изазива ли то незадовољство западних сила и може ли бити окидач за такозвану обојену револуцију?

То је тешко питање и не бих да се мешам у унутрашњу политику Србије. Међутим, мислим да људи у Србији морају да схвате историју и ситуацију данас која је веома озбиљна, посебно са економске тачке гледишта. Људи у Србији су осиромашавани, млађе генерације не памте како је изгледала Југославија. Многи то не разумеју, као и људи генерално у Европи. То је последица неолибералне агенде, наметнуте крајем осамдесетих. Земља је била уништена и расцепкана намерно. Тада сам започео са анализама економије Југославије и разумео колико су последице катастрофалне. Имао сам приступ унутрашњем документу Светске банке који описује шаблон уништења привреде и производне економије Југославије за врло кратко време.

На који начин?

Око 600.000 људи је остало без посла, социјални систем је уништен, а претходно је Југославија била веома прогресивна држава, иако несврстана. Људи то морају да разумеју, какав је проблем сиромаштва настао, уз недостатак медицинске заштите и све друго... Шездесетих сам као студент, са колегама са данашњег Универзитета у Ротердаму, одлучио да посетимо земљу и да испитамо југословенски модел. Доживео сам искуство које ми је отворило очи, разболео сам се и отишао код лекара. Питао сам га колико му дугујем за услуге, а он је одговорио – ништа, ми у Југославији обезбеђујемо здравствену заштиту људима који посећују нашу земљу. Данас држава не мора нужно да осигура ни здравствену заштиту сопственим грађанима или на њу мора да се чека. Ако користимо терминологију неолиберала, постоји потреба за променом режима. Али не појединца, него у смислу система, онога што се заснива на ММФ-у, Светској банци...

Каква је улога невладиних организација?

НВО манипулишу људима и то се финансира. Било који протестни покрет против владе у свету се пројектује. Не мислим ту да судим о српској политици, али то се дешава свуда у свету. Пројектују га извесне организације, пре свега оне филантропске. Један од кључних таквих покрета био је „Окупирајмо Волстрит”, а финансирао га је управо Волстрит. Људи који учествују у протестима нису свесни какве НВО их предводе и ко их све плаћа, многе прогресивне организације плаћа Волстрит и Светски социјални форум. Са таквом праксом почело је у Бразилу 2000, а та организација је испрва била финансирана од стране организације Форд. То бисмо могли да назовемо оркестрираним немирима, што је у супротности са концептом Ноама Чомског, који се зове оркестрирани пристанак. Они који финансирају те немире имају и контролу над њима, а покушај да се то истражи резултира цензуром. Из левичарске перспективе, можете да протестујете и против њих, али да вам плате путне трошкове.

Прилике у нашем региону нису се до краја стишале ни скоро три деценије након ратова деведесетих. Недавна пресуда председнику Републике Српске Милораду Додику коју су изрекле бошњачке власти у Сарајеву један је од примера новог подизања тензија. Шта сматрате кључним за безбедност региона?

Не могу да одговорим на то питање а да не кажем да је ваша земља од раних двехиљадитих под неолибералном окупацијом. Циљ је био да се осиромаши и приватизује, а порекло те стратегије је с краја осамдесетих. И једини раст сада се своди на додатну приватизацију и стране инвестиције. Потребна је дебата о томе како модификовати овај економске модел. Али то није лак задатак, јер страни кредитори који доносе одлуке креирају политику која то спречава. Колико год људи да протестују, требало би да разумеју своју историју. Не могу да се изражавам о унутрашњој политици, али мислим да је предуслов за развој Србије чињеница да почињете од нуле. Земља вам је уништена потпуно и намерно.

Мислите ли да они који су уништавали Србију праве и тензије у региону?

То је механизам, једном кад почнете да уводите неолибералну агенду, све се заснује на наслеђу кредитора који су вам уништили земљу. То погађа монетарну политику и социјалну политику. Земља је и даље под тим утицајем. Ја сам сигуран да председник Вучић разуме ту логику и да је забринут због тога. Веома је важна и изјава коју је раније дао о ситуацији у Украјини. А кад је реч о протестном покрету, он не мора да буде усмерен на индивидуалне личности у српском политичком систему у овој ситуацији. Али тај чин рата против Југославије довео је до послератног стања. А у њему су успостављани механизми контроле. Потребно је да народ Србије разуме шта се дешава и да не дозволи НВО организацијама да раде против земље. Последњих четврт века је послератна ера за Србију и није питање ко је водио рат на терену, већ ко контролише и ко је вукао конце, а они су ту и данас. Не можете обновити Југославију, али можда можете да опоравите Србију на моделу који је постојао пре осамдесетих. Другим речима, био је Други светски рат, а Србима се десио и трећи.

Напетости се не смирују ни на Косову и Метохији, где се приштински режим Албина Куртија свакодневно обрачунава са српским народом. То чини и након избора одржаних 9. фебруара. То је тешко замисливо без подршке појединих моћних међународних фактора?

Најпре та територија није држава, то је покрајина Србије. Запоседнута је од Мајкла Џексона, који има криминални досије у Уједињеном Краљевству и водио ју је Хашим Тачи, такође с криминалним досијеом, умешан у трговину дрогом. А тек после 20 година је послат у Хаг. Мислим да је сада прилика, нарочито под Трампом, да се постави питање затварања Бондстила. То је суштински база САД. Трамп хоће да смањи војне трошкове, а у питању је велика војна база, скупа за одржавање.

Проблем је што је Запад дао Приштини полицију, па чак и лажну војску. Оне су претња по безбедност, а остаће на терену?

Није немогуће укинути их. Потребно је истаћи и да су косовски Албанци били жртве америчких злочина. Створен је антагонизам. То се не односи на доба Југославије, него на права српске државе којој покрајина припада. Косово је такође било највише бомбардовано 1999. године. Тешко је да ће неки будући представници Косова то признати, али то је потребно. Да признају чињенице, као што је она да је много деце са Косова добило рак након бомбардовања, или да су почеци тзв. Косова као државе јасно утемељени у криминалу. Антрфиле

САД су уништавале културно наслеђе земаља у којима су ратовале

Пет година након агресије НАТО-а на Косову и Метохији десио се погром, чија се 21. годишњица навршава 17. марта. Колико је, по вама, западна јавност уопште упозната са овим догађајима и са чињеницом да су Срби и две деценије касније суочени са константним претњама?

Могу да кажем из послова које сам обављао у више земаља, да су Американци нападали културно наслеђе у земљама где су ратовали. То су учинили у Ираку, Сирији, па и Немачкој на крају Другог светског рата. И то је начин да се избрише идентитет тог народа и државе и то је злочин против човечности. Ако погледате из угла међународног права, то је ратни злочин, уперен је против цивила, не против неке војне базе. Проблем је што западно јавно мњење није довољно обавештено о историји. У Другом светском рату уништено је 90 одсто Варшаве, а онда и градови у Немачкој. Иако су Немци уништили Варшаву, идеологија је иста. Оно што је занимљиво јесте да је у Пољској све обновљено, на основу планова које су имали, слично се десило у Берлину, Дрездену, имали су прецизне планове и фотографије. Поновна изградња уништених споменика је веома важна, а Срби су на Косову присутни још од средњег века.