Трампова минерална дипломатија

Доналд Трамп је за нешто више од месец дана проведених у Белој кући довео до неке врсте цунамија, како на унутрашњем плану у САД, тако и на спољнополитичком.

Ко год је помислио да се Трамп шали или прави представу кад помиње Канаду, Гренланд, Панамски канал, завршетак рата у Украјини, добио је хладан туш и освестио се после разговора са Зеленским, који се одвијао пред новинарима и очима целог света, уз здушну асистенцију и подршку потпредседника Венса.

Трамп је доказао да се ни мало не шали, али ко год је добронамеран мора да констатује да су његове поруке сасвим логичне и утемељене у здравом разуму. После бурног састанка са Зеленским председник Трамп је у изјави за медије, која је трајала неколико минута, више од десет пута поменуо реч мир.

С обзиром на реакције већине европских лидера, који су листом подржали Зеленског, очигледно је да су реч мир и прекид ватре и ратних дејстава нешто што представља јерес у већини земаља ЕУ.

Ко год је помно пратио Трампове изјаве и потезе током председничке кампање, али и у првим недељама мандата, било му је јасно каква ће бити његова политичка агенда и каква ће бити спољнополитичка позиција нове републиканске администрације. Иако су се многе демократе и либерали саблажњавали због неуспешног састанка између Трампа и Зеленског, чињеница је да су републиканци остали врло хомогени и подржали позиције свог председника и његове администрације.

Споразум о сарадњи у области минерала и критичних сировина није потписан, а председник Трамп је нагласио да Зеленски може да се врати у Вашингтон кад буде резолутно одлучио да жели да успостави мир, што је и кључни приоритет америчке администрације. Зеленски је добро знао Трампову позицију и могао је да избегне расправу коју су директно гледале милијарде људи, у којој су му Трамп и Венс одржали лекцију о томе да се у међународним односима ништа не подразумева и да Америка више не жели да буде део политичке агенде коју воде не тако економски и војно јаке земље у односу на њу и да Америка сасвим другачије гледа на светску геополитичку архитектуру од оних чији је нереални циљ био да потпуно поразе Руску Федерацију, од балтичких земаља, преко Пољске, до Немачке и Француске.

Из овог угла може се рећи да се Трамп већ дуже време припрема за један други фронт, који није војни и за који сматра да је кључан за америчку националну безбедност и примат светске војне и економске силе. Тај фронт је већ дуго отворен, али за разлику од области војне индустрије и технологије, где је Америка неприкосновена, у области критичних сировина и минерала, њихових резерви и употребе Америка заостаје за Народном Републиком Кином. Зато Америка жели велики део своје енергије и капацитета да пребаци на овај фронт, који је кључни за раст и економски и у крајњој инстанци развој војне индустрије и на крају политичку супремацију.

Зато се Трамп преоријентисао на минералну булдожер дипломатију и јасно је да ће његов фокус у наредне четири године да буде на пољу истраживања, експлоатације и производње и прераде критичних сировина и минерала и да ће то бити област у оквиру које ће Америка стварати нова стратешка партнерства и савезе.

Украјина има своју шансу и врло поштену понуду Америке, која јој је и стратешки помогла да се одржи и одбрани у рату. Захтев Зеленског за додатним безбедносним гаранцијама нема смисла, с обзиром на то да ће реализација споразума подразумевати укључивање великог броја америчких ентитета, од научних института до приватних компанија које ће водити енергетске пројекте, тако да је та чињеница сама за себе безбедносна гаранција.

Дебакл у Белој кући сигурно неће спречити потписивање и реализацију Споразума о минералима и критичним сировинама али је у интересу Украјине и САД, као и европских земаља, да до њега дође што пре, са Зеленским или без њега.

Ово свакако неће бити једини овакав споразум и Америка ће у овој области свакако веома агилно радити и тражити нове партнере.

Србија у овој области има велику шансу да постане стратешки савезник Америке и искористи своју шансу. Наше резерве литијума довољне су да Србија постане значајан део америчке агенде минералне дипломатије и искористи је за реализацију своје геополитичке и економске агенде.

Историјски моменат, историјска одговорност и историјска шанса за Србију и њен народ.

*Председник Конгреса српско-америчког пријатељства

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа