Среда, 08.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Џејмс Бари, отац Петра Пана

Џејмс Метју Бари

НОВИ МИТОВИ
На сајму књига, у издању куће "Лагуна" није могла а да се не примети књига "Петар Пан у гримизу" Џералдин Мекоркан, иначе званични наставак доживљаја најпопуларнијег дечјег хероја. После филма "У потрази за Недођијом" постављено је питање ко је у ствари Петар Пан? Можда сам Џејмс Бари?
Џејмс Метју Бари је рођен 9. маја 1860. у шкотском месту Кириемуир. Отац Дејвид Бари био је  добростојећи кројач, док му се мајка Маргарет Огилви  бавила списатељством. Џејмс је имао деветоро браће и сестара, али мајчин миљеник био је Дејвид, који је преминуо у најранијем детињству. 

Бари одраста поставши новинар у "Nothingam Journal-у" пошто је завршио единбуршки универзитет. Упоредо са успешном новинарском каријером, почео је да пише кратку прозу и драме, сели се у Лондон где доживљава критичарски и финансијски успех. Своју следећу успешну књигу Џејмс насловљава мајчиним именом, Маргарет Огилви. У њој прати живот осмогодишње девојчице која се брине о браћи после смрти мајке.

У то време (1888) почиње активније да се занима за позориште где упознаје своју будућу супругу, глумицу  Мери Ансел, другу најважнију жену живота. Несигуран мали човек (Бари је био висок једва 153 цм) ставља Мери на пиједестал. Међутим, обоје су несрећни. Ожалошћен због свог непроживљеног пубертета, писац је избегавао физичку интиму (не зна се да ли је у питању физичка или психичка деформација) тако да је пар остао без деце иако их је обожавао. То га још више удаљује од Мери Ансел  која је желела да буде мајка. Овај брак је површнима изгледао успешан и снажан, али су супружници  били несрећни. Иронично, Бари у ово време пише своје најбоље и најуспешније драме, Мали посланик, 1897, Квалитетна улица 1902, Дивни Кричтон, 1902, Петар Пан  и Шта свака жена зна, 1908.

Томијева немогућност да воли као прави мушкарац одраз је  Баријевог живота, али иницијација за рађање Петра Пана.

Бари је написао Петра Пана као посвету синовима својих комшија и пријатеља Артура и Силвије Левелин Дејвис (трећа најзначајнија жена у пишчевом животу). Очаран Силвијином лепотом, Бари констатује да је она мајка Џорџа и Џека Левелина Дејвиса, дечака које је забављао у Хајд парку тако што је  дизао обрве па трљао уши. Породица Левелин Дејвис је у ствари била прототип за породицу Дарлинг из Петра Пана. Писац је почео да се појављује јако често у дому својих нових пријатеља, што је нервирало Артура, Силвијиног мужа, иначе младог и амбициозног правног заступника. Џејмс Бари је писао писма Силвији, називајући је средњим именом Жоселин, које нико није употребљавао. Он је знао да је она заљубљена у свог мужа, али је био срећан улогом сурогат-оца дечацима Левелин Дејвисових. Многе приче које је Бари причао дечацима завршиле су у збирци приповедака Мала бела птица у којој се, иначе, први пут појављује име Петра Пана. Писац штампа књигу у само два примерка, за себе и за Артура Левелин Дејвиса, који свој примерак губи у возу.

Неколико година касније сву своју енергију, таленат и делове живота Бари ставља у своје истинско ремек-дело Петар Пан. Силвија је брижна и нежна госпођа Дарлинг. Господин Дарлинг је дрска карикатура Артура Левелина Дејвиса. Дечаци су "Изгубљени дечаци", а Мајкл Левелин Дејвис – Петар Пан. Венди Моира Анђела Дарлинг је омаж Маргарет Хенли која је умрла са шест година, покојној кћерци Баријевог пријатеља  В. Хенлија.

После великог успеха представе Петар Пан и Венди, Бари је написао приповетку "Петар Пан, дечак који није желео да одрасте" која је затим постала омиљено дечје штиво у форми романа Петар Пан и Венди (двадесетих, "Венди" се изгубила из наслова).

Бари је дочекао и филмску верзију свог јунака (1924) у режији Волтера Бренона. Умро је 1937. у Лондону, проживевши дуг и проминентан живот.

Налазимо неколико индикација да се Петар Пан може описати као поклон "несвесног и заборављеног". Бари је тврдио да није ‘скупљао грађу’ за своје дело, што доприноси његовом каприциозном карактеру, али и чињеници да је његов херој представљен свесним делом  архетипске психе.  Баријев живот и начин којим се служио њиме у својим делима оставио је у аманет много симбола којима су се бавили како проучаваоци Јунгове психологије, тако и тумачи заоставштине Сигмунда Фројда. Име Петра Пана је синоним за синдром више него за саму књигу. Као и у Недођији, малолетни читаоци Петра Пана углавном забораве на свог јунака. Захваљујући филмованим верзијама (1924, 1953, 1991, 2003), мит о Пану је успео да постане један од највећих културних феномена двадесетог века, а Недођија архетип свих имагинарних места од Платонове Републике (400. година старе ере) до ситком црно-белих небеса Плезентвила(1999.), управо због тежњи и маште Џејмса Барија.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.