Стопа обољевања од рака дојке у Севернобачком округу и даље међу највишима у земљи

Суботица – Стопа оболевања од рака дојке у Севернобачком округу и даље је изнад просека у републици и међу највишима је у земљи, показује евиденција Завода за јавно здравље Суботица.

Поводом Националног дана борбе против рака дојке изнети су подаци да је Србија са стопом оболевања од 72,2 на 100.000 жена, што су подаци из 2022. године, слична земљама у региону. Међутим, исте године, стопа оболевања у Севернобачком округу износила је 111,0 на 100.000 жена. Те године у Севернобачком округу од рака је укупно оболело 626 жена, а од тога од рака дојке 173 жене, или 27,6 одсто. Исте године од рака су умрле 223 жене, а њих 55 од рака дојке.

Током прошле године у Општој болници у Суботици од рака дојке лечено је 106 жена, а свака пета је млађа од 50 године. Највише оболелих жена, свака трећа жена, је у старосној групи од 60 до 69 година.

Мада је по стопи оболевања Србија слична земљама у региону, стопа смртности је међу највишима у Европи и износи 19,2 на 100.000 жена, док је у развијеној Европи ова стопа 14,8 на 100.000 жена. У Севернобачком округу она је виша и од  просека Србије и износи 24,9 на 100.000 жена.

Стручњаци из Завода за јавно здравље Суботице истичу да је разлог овако високе стопе смртности у дијагностиковању рака дојке у поодмаклој фази. Превенција је најбољи начин борбе против малигних болести, истичу стручњаци.

У  Суботици је од 03. марта почео поново да се спроводи организовани скрининг на рано откривање рака дојке. Жене се позивају на мамографију понедељком у пре и послеподневним терминима, укупно 30 жена, навела је др Нада Косић Бибић, специјалиста социјалне медицине и координатор за скрининг.

Овај специјалсита такође подсећа да иако су бројни фактори ризика који утичу на појаву рака дојке, на поједине је могуће утицати и на тај начин избећи настанак болести измегнемо једноставним мерама. У то спада прихватање здравог понашања што подразумева одржавање нормалне телесне тежине, престанак пушења, физичка активност, умерена конзумација алкохола, као и исхрана која садржи бар пет порција локално узгајаног сезонског воћа и поврћа. Такође се препоручује да се у исхрану уврсти риба и посна меса, житарице од целог зрна.