Не треба нам споменик Дражи Михаиловићу

Јасно је да градоначелник Шапић не одустаје од идеје да Дражи Михаиловићу подигне споменик у Београду. Није само јасно чиме је Михаиловић то заслужио. Тиме што је био неспособни вођа закржљалог покрета отпора? Тиме што, упркос војном образовању, школованим официрима, почетној савезничкој подршци и међународном легитимитету, није успео да створи ефикасну војну формацију, него је његов „покрет” остао скуп међусобно слабо повезаних слабих оружаних јединица? Тиме што је дозволио да комунисти за себе придобију већину угрожених Срба у НДХ? Тиме што је сарађивао (наводно тактички) с Немцима, Италијанима и чак усташама? Тиме што је планирао, одобравао и делом спроводио клање не само припадника несрпских народности, него и великог броја Срба? (Мање је познато да најбројније четничке жртве на простору Хрватске нису били Хрвати, него Срби.) Тиме што је прокоцкао симпатије које је већина Срба у Србији имала за његов покрет и својом промашеном политиком омогућио комунистима да дођу на власт? Или можда тиме што су га онда ти комунисти погубили, највећим делом због четничких злочина које није требало преувеличавати?

Како ћемо страним туристима објаснити споменик сараднику нациста, фашиста и усташа, човеку одговорном за масовне покоље, у центру главног града? Како ћемо имати право да протестујемо због спомен-обележја Мили Будаку и њему сличнима, ако у центру престонице имамо споменик човеку који је имао још више путера на глави и још више крви (укључујући српску) на рукама? Зар не би било лепше, паметније и моралније подићи споменик Дијани Будисављевић или неком другом од оних који су заиста учинили нешто за српски народ?

Др Зоран Јањетовић,

историчар, Београд