Веза Шарпа, Акермана и Палмера и спонтаних студентских протеста

Потпуно спонтано и ненамерно трећи пут читам и проучавам књиге др Џина Шарпа, Марка Палмера, Питера Акермана и брошуре „Канваса” и „Отпора” о ненасилном рушењу власти. И потпуно „неочекивано” наишао сам на изненађујуће сличности метода описаних у наведеној литератури с акцијама које крајње спонтано и ненамерно изводе студенти, опозиција, невладин сектор и грађански активисти. 
Џин Шарп, амерички научник и један од најпознатијих и најутицајнијих истраживача стратегија ненасилног протеста, нуди чак 198 метода за рушење неке власти. Међу Шарповим методама су исписивање и ношење слогана, карикатура и симбола. Дан након трагедије појавили су се крвава шака и слоган „Крваве су вам руке”. Употреба симболичног светла. Сви протести и блокаде осветљени су мобилним телефонима. Боја као протест. Фарбали су у црвено Градску кућу, Скупштину града и Трг слободе у Новом Саду. Као и раскрсницу код Железничке станице. Симболични звуци. То су пиштаљке и вувузеле. Интересантно је да су вувузеле, које су носили варвари кад су опседали и палили градове, еволуирале у симбол демократије. Политичка жалост. То смо први пут видели након гнусних злочина у школи „Рибникар”, Малом Орашју и Дубони, и поново сведочили након трагедије на Железничкој станици. Бдења. И то смо видели кроз паљење свећа на улицама (Нови Сад, Бор, Зајечар, Вршац, Ниш). Шаљиви скечеви и шале, представе, певање. Певали су Вучићу, Загорки Доловац. Затим, маршеви до Крагујевца, и затим до Ниша. Моторашки дефилеи, протестна тишина, стајање и седење. Сваког дана од 1. новембра сведочимо блокадама улица и акцији „15 минута тишине”. Студентски штрајк. Више од 80 факултета је у блокади. Уместо Н. Н. већа и декана одлуке доносе студентски пленуми. Национални потрошачки бојкот и бојкот трговаца. Штрајк пољопривредника. Блокаде улица и мостова. Бојкот законодавних органа и бојкот избора. Градску скупштину у Новом Саду покушавали су да блокирају три пута. Изборе неће ни по коју цену. Ту је и повлачење из државних образовних институција и блокада институција културе. Покушали су да блокирају наставу у свим школама. Позоришта масовно отказују представе. Обавезни су и захтеви за подношење оставки. Дан након несреће тражене су оставке Милоша Вучевића и Милана Ђурића. Блокада правосуђа. Након хапшења њихових активиста, три дана су блокирали суд у Новом Саду. То је само мали део активности, који је до сада реализован. У складу с утврђеном методологијом, главни циљ јесте дезинтеграција система и формирање прелазне владе. А ако до тога не дође, изазивање уличне револуције. 
Шарпове методе користио је „Отпор” при свргавању Милошевића. Али су биле основ и за „Арапско пролеће”, „Мајдан”, и друге обојене револуције. Његова најпознатија књига, „Од диктатуре до демократије”, која је постала приручник за уличне револуције широм света, штампана је у Новом Саду 1999. године. Грађанске иницијативе су 2001. Шарпу доделиле Награду за демократију и цивилно друштво. 
Акерманове књиге „Стратешки ненасилни сукоб” и „Сила јача од оружја: Век ненасилног отпора”, спадају у обавезну литературу ненасилних револуционара. Последња је била основ за два документарна филма „Сила јача од оружја” и „Рушење диктатора”, у којима се појављују чланови „Отпора”. 
Шарп и Акерман били су дуго година најближи сарадници, а Акерман је био главни финансијер Шарповог „Ајнштајн института”, на којем данашња младеж, која не воли да чита књиге, до стратегија, тактика и организација за финансијску подршку може да дође онлајн. 
За разлику од Шарпа, који је суви теоретичар, Марк Палмер је био практичар. Он је Шарпове идеје примењивао у пракси. Од Мађарске, до Чехословачке, Грузије, Румуније и Југославије. Био је близак „Фридом хаусу”, Соросовој фондацији, УСАИД-у и другим организацијама које су финансирале и шириле Шарпове идеје. Палмера и Акермана повезује и чињеница да су обојица били високи функционери „Фридом хауса”. 
Палмер је учествовао у писању чувеног Регановог говора, одржаног у Вестминстерској палати 1982, којим је најављено да ће Америка подржавати и финансирати демократске промене у свету и оснивање Националне задужбине за демократију. Палмер је био један од оснивача НЕД-а, који је само једна од задужбина и фондација основаних од 1982. Већина их је повезана и с Републиканском и с Демократском странком. Своје методе описао је у књизи „Сломити стварну осовину зла”, са занимљивим поднасловом „Како до 2025. срушити све недемократске режиме у свету”. 
„Сада је време за универзалну демократију. Неопходно је да схватимо да свет није подељен по културама, религијама, или економијама... Кључ демократизације нису само санкције и војне акције, већ пре свега, ненасилни протести, генерални штрајкови, бојкоти, тактике пасивног отпора”, пише Палмер. 
Поред америчких, ту је и више немачких, холандских, шведских и норвешких фондација и задужбина. А посебно је интересантна британска Вестминстерска фондација за демократију, која „активно делује на јачању јачању демократских институција, као и повећању политичког учешћа грађана, нарочито младих у политичким процесима”. 
Поверовали смо да нове генерације дословно тумаче Платона, који је у „Федру” сугерисао да ће слова упропастити људску памет и људско сећање. И да су паметни телефон олтар њиховог знања. Шарп пише: „Ако се нешто жели постићи, мора се испланирати како то урадити... И наћи финансије... Спонтаност је добра, али може бити само штетна.” Свако ко жели може да верује да је сличност захтева, блокада, бдења, маршева, окупљања, бојкота и протеста који се дешавају у Србији и метода описаних у књигама Шарпа, Акермана и Палмера, спонтана и случајна.

*Новинар и публициста

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа