Раст цене злата као сигурног уточишта

Геополитичке тензије и економска неизвесност покрећу токове сигурних уточишта, подстичући цене злата, јер оно привлачи већу потражњу у временима глобалних ризика. Цене злата порасле су за око 14 одсто у 2025. години и средином марта премашиле 3.000 долара по једној унци (31,103 грама), постављајући нови рекорд свих времена. Прецизније, фјучерси на злато на берзи достигли су 13. марта апсолутни рекорд од 3.004,86 долара по трој унци, чиме је злато постало инвестиција с најбољом перформансом у 2025. Злато се сматра типичним сигурним уточиштем, а његова цена ове године порасла је због склоности инвеститора ка сигурнијим улагањима, слабљења америчког долара и повећане куповине централних банака.

Потражња за сигурном имовином нагло је порасла због економских и политичких неизвесности повезаних с Трамповим царинама и растућих геополитичких тензија. Глобални економски изгледи погоршали су се због ескалације претњи царинама између САД и других земаља. Скок цене злата изнад границе од 3.000 долара уследио је одмах након што је председник САД Доналд Трамп најавио да ће увести царину од 200 одсто на сва алкохолна пића увезена из ЕУ. Ова изјава уследила је након што је ЕУ објавила да ће, као одговор на Трампову царину од 25 одсто на увоз челика и алуминијума, увести царину од 50 одсто на амерички виски, што ће имати озбиљне последице за америчке и европске потрошаче.

Додатно, ослабљени амерички долар и очекивања о скоријем смањењу каматних стопа америчких Федералних резерви такође су подстакли раст цене злата. Централне банке повећале су своје златне резерве, док су истовремено смањиле уделе у америчким државним обвезницама. Трампове царинске и фискалне политике усмерене на смањење буџетског дефицита изазвале су забринутост кад је реч о способности САД да сервисирају свој дуг. Инвестициони фондови повукли су капитал из ризичнијих улагања попут акција и енергетског сектора, па га преусмерили у „дефанзивну имовину”, укључујући злато, услед све већих забринутости у вези с глобалним економским растом.

Упркос краткотрајним корекцијама, злато остаје у снажном узлазном тренду, јер очекивања о смањењу каматних стопа ФЕД-а и глобална економска неизвесност настављају да подстичу потражњу за златом. Политике централних банака, као што су смањење или повећање каматних стопа, такође утичу на цене злата, смањење стопа повећава привлачност злата, док повећање може смањити његове цене. Цене злата повезане су с тржишним сентиментом, инфлацијом и флуктуацијама долара, што га чини кључном имовином за инвеститоре који траже стабилност у нестабилним временима.

Најновије прогнозе глобалних инвестиционих банака указују на то да ће цена злата наставити да расте у 2025, с очекивањима која се крећу између 2.950 и 3.300 долара по унци. Инвестиционо злато, посебно у облику златних полуга, остаје кључна имовина за оне који траже сигурност и потенцијални профит. Банке попут Џеј Пи Моргана, Голдман Сакса, УБС-а, Ситигрупа и Банк ов Америца слажу се да геополитички и економски фактори фаворизују злато, чинећи га паметним избором за инвеститоре.

Злато би могло да достигне вредност од 5.000 до 10.000 долара по унци у наредних пет до десет година. Краткорочна предвиђања цена злата сугеришу повећање његове вредности и потражње у наредним годинама, најмање до 2030, показујући да би цена могла постепено да порасте на око 7.000 долара по унци. Али предвиђања цена након овог датума могу зависити од различитих сценарија. Када је реч о дугорочним прогнозама, постоје фундаментална питања која треба размотрити у вези са значајем активе сигурног уточишта попут злата у финансијском окружењу које се стално мења. Постоје предвиђања да би цена унце злата могла 2050. да пређе 50.000 долара. Велика потражња је главни покретач раста котација, што се примећује и код централних банака и инвеститора.

Највећи помак на тржишту злата последњих година је повећана потражња светских централних банака. Према Светском савету за злато, централне банке купиле су више од 1.000 метричких тона злата 2024, што је трећа узастопна година значајне куповине и приближно дупло већи износ просечне годишње куповине у претходној деценији. Куповина златних резерви централних банака настављена је и 2025, предвођена Узбекистаном, Кином, Казахстаном, Пољском и Индијом. 
Централне банке су почеле да повећавају своје издвајање за злато након заплене имовине руске централне банке 2022. после инвазије на Украјину. Замрзавање од 300 милијарди долара средстава у „фијат валути” руске централне банке од стране западних земаља, разоткрило је рањивост држања резерви у страним валутама или иностраним институцијама. Златне резерве руске централне банке нису заплењене, јер су држане у Русији. Овај догађај је покренуо глобалну тежњу за диверсификацијом, при чему се злато појавило као пожељна имовина због своје независности од политичких и економских санкција. Поред смањења ризика од заплене, централне банке виде злато као заштиту од инфлације и начин да смање ослањање на доларске резерве.

Од давнина злато је цењено због своје лепоте и реткости. Током 19. века многе земље су усвојиле златни стандард, директно везујући своје валуте за одређену количину злата. Овај период су карактерисале релативно стабилне цене злата и фиксни курсеви међу валутама. Период између 1880. и 1914. познат је као класични златни стандард, када су САД доживеле период економског раста без преседана с релативно слободном трговином робом, радном снагом и капиталом.

Успостављање Бретонвудског споразума 1944. знатно је утицало на цену злата. Према систему Бретон Вудса, земље учеснице пристале су да своје валуте вежу за амерички долар, који је заузврат имао златну подршку по фиксној цени од 35 долара по унци. Амерички долар је постао примарна светска резервна валута, а друге валуте су биле везане за њега по фиксним курсевима.

Године 1971. амерички председник Ричард Никсон одлучио је да оконча Бретонвудски монетарни систем, што је дубоко утицало на цену злата и глобални монетарни систем. Ова одлука је значила да стране владе и централне банке више не могу да мењају своје америчке доларе за злато по фиксном курсу, што је довело до значајних флуктуација девизних курсева. Тада је цена злата била 43,15 долара по унци. У јануару 1980. цена злата достигла је рекорд од 850 долара по унци, реагујући не само на високу инфлацију већ и на геополитичке тензије са Иранском револуцијом и совјетском инвазијом у Авганистану. Цена злата постигла је највиши ниво у финансијској кризи 2008, од 1.011 долара по унци.

У августу 2020. цене злата достигле су нови историјски максимум од око 2.000 долара по унци. Ово је подстакнуто забринутошћу у вези с економским утицајем пандемије ковида 19, мерама фискалних подстицаја и ниским каматним стопама. У децембру 2023. злато је достигло нови рекорд, попевши се изнад 2.000 долара, реагујући на нову монетарну политику централних банака која ће покренути циклус смањења каматних стопа. Светски савет за злато наводи у фебруару 2025. да су „изгледи за снабдевање златом и даље јаки, уз очекивања за снажну рударску производњу злата и потенцијално повећање стопе рециклирања у наредној години”. Цена злата достигла је просечних 2.386 долара по унци 2024, што је повећање од 23 одсто у односу на претходну годину. 
Дугорочна путања цене злата подржана је акумулацијом централних банака, забринутошћу због инфлације и глобалном економском неизвесношћу. Посебно Кина и тржишта у развоју настављају да повећавају златне резерве, јачајући његов статус као сигурног уточишта. Иако је инфлација благо ослабила, и даље подржава потражњу за златом као средством очувања вредности. У условима макроекономске неизвесности, злато остаје кључна стратешка имовина за заштиту од девалвације валута и економске нестабилности.

Инвестиционо злато привлачи све већу пажњу инвеститора широм света, посебно у периодима економске несигурности. Цена злата наставља да буде у фокусу, а златне полуге остају један од најпопуларнијих облика улагања. С порастом геополитичких тензија, инфлације и неизвесности око монетарних политика, злато се потврђује као сигурна лука, остаје вечна вредност, а 2025. би могла да буде његова „златна година”.

*Економиста, научни саветник

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа