За дијалог је неопходно имати амбијент поверења

Устав Србије не познаје ни прелазну, ни експертску, нити било какву другу ичим условљену и лимитирану владу већ, једноставно речено, само – владу, као носиоца извршне власти у земљи, каже у интервјуу за „Политику” потпредседник Народне скупштине Србије проф. др Јован Јањић, из посланичке групе „Ми – глас из народа”. Истиче да се залаже за културу дијалога, решавање свих проблема речима, разговором под окриљем државних институција, а не насиљем, ни у парламенту, ни на улици.

Да ли је за вас прихватљива прелазна влада, или влада СНС-а и СПС-а, или се залажете за изборе?

Стојимо на становишту да се све мора решавати у уставним и законским оквирима и да је због тога потребно јачати државне институције. У садашњим условима прекинутог дијалога, кад су уместо разговора наступили нереди, нереално је очекивати да ће избор нове владе зауставити протесте на улици. Ни ванредни парламентарни избори не би донели решење, већ би само продужили кризу и унутрашњу институционалну блокаду Србије. Али, проблеми се морају решавати. Једино решење јесте дијалог. Формирање нове Владе Србије може бити први корак на путу до решења проблема. Под условом да се изабере влада од поверења, коју ће чинити људи од ингегритета, они којима се верује, чије политичко опредељење није у првом плану. Погледајмо саставе влада Србије из времена њеног узлета, када се борила за независност и за слободу, у 19. и почетком 20. векa, ко су били министри – људи претходно доказани својим делом. А данас мала Србија има једну од најбројнијих влада у свету, у којој је по минулом раду најпознатији министар спорта.

Како оцењујете актуелну друштвену кризу, за коју неки кажу да је и политичка, и на који начин из ње изаћи?

Протести су показали да у земљи постоји дубока и политичка и друштвена криза, да се изгубило поверење у државне институције. Показали су да је акумулирано велико незадовољство у народу, да постоје проблеми који погађају широке слојеве друштва. Не може се оспорити да су студенти устали против неадекватног функционисања државе, против корупције, непотизма, осионости власти, протежирања лажних вредности, бесперспективности... Студентски бунт је анимирао притајено незадовољство и у другим слојевима друштва оним шта се све и како ради под окриљем државе. Потребно је створити амбијент поверења, у којем би се предано разговарало о путу изласка из кризе. На разговор с људима из државног естаблишмента, или од њега делегиранима, којима се верује, били би позвани представници студената који протестују и грађана који их подржавају. Проблеми се могу решавати само ако се крене од сагледавања узрока који су до њих довели. Уколико се заташкавају, одлаже њихово решавање или се „решавају” на начин да то изазива још веће незадовољство, криза се само продубљује. А то може бити у интересу само непријатељима ове земље и овог народа. Држава је снажна онолико колико је изнутра јака.

Како помоћи Србима на Косову и Метохији?

Кад се погледа шта и како раде привремене албанске институције на КиМ, види се да се све њихове главне активности своде на борбу против Срба и Србије. Стога Срби у тој нашој покрајини, иако су егзистенцијално угрожени по више основа, немају никакву институционалну заштиту. Зато држава Србија мора да бди над њима. Поред нужне помоћи да преживе на својим огњиштима, прва активност мора бити да се свет упознаје са свим злоделима која се према њима чине. Тако ће се демаскирати и они у свету који стоје иза таквог деловања албанских власти. Бар неће моћи да се правдају да нису знали шта се дешава. Србија мора престати с давањем уступака онима који угрожавају њен територијални интегритет, али и наћи начина да се умањи штетност учињених уступака албанским сецесионистима, јер је то доводило само до нове ерозије суверенитета државе Србије на делу њене територије. Неопходно је редефинисати државну политику у односу према дешавањима на КиМ. Недопустиво је да се преговори воде на темељу независности коју су прогласили албански сецесионисти. Полазиште морају бити Устав Србије и Резолуција 1244 СБ УН, која гарантује територијални интегритет Србије.

Где видите Србију – на путу ка ЕУ или у тесним везама с Русијом и Кином?

Ниједна држава, која би да буде суверена и самосвојна, не иде слепо за другим државама, него гледа своје интересе, настоји да их усагласи с другима. Не схватам шта добро можемо очекивати од оних који нас стално нечим уцењују, који су радили и раде на разбијању наше земље, који су бомбардовали Србију и српски народ западно од Дрине и који упорно раде против интереса нашег народа. Наравно, мислим на водеће земље ЕУ. Како нам те земље могу бити ближе од велике земље која нас је штитила и штити од њих? Ако хоћемо отворених очију да гледамо на оно што нам се данас дешава, видећемо да су евроинтеграције, којима нас маме, омча за суверенитет Србије. Свет је у великом изнуђеном покрету, отварају се нови путеви.

Срамно је да нелегитимни суд БиХ осуди легитимног председника Српске Додика

Сведочимо и кризи у Републици Српској, где се прети хапшењем њеног председника Милорада Додика?

Република Српска настала је у самоодбрани, пре грађанског рата, када се као редовна појава наметнула мајоризација српског народа у БиХ. У рату је, из насушја, однегована и запечаћена крвљу 34.000 српских жртава. А на мировној конференцији у Дејтону међународно верификована. Потом међународно потврђена и на конференцији у Паризу. Нажалост, одмах потом, у миру, немирни духови овога света кренули су са стварањем услова за нови рат, опет гажењем права Срба и одузимањем ингеренција Републици Српској. Срамно је да нелегитимни суд БиХ осуди легитимног председника Републике Српске Милорада Додика само зато што неће да спроводи наредбе илегалног колонијалног управника БиХ Кристијана Шмита, који није именован, а лажно се представља као високи представник. Србија не уређује односе у БиХ, али је дужна да брине о свом матичном народу. Она је гарант Дејтонског споразума, па не може, нити сме да ћути када се он гази и потире. Ми смо гарант о(п)станка Срба на својим древним огњиштима, на темељима српске средњовековне босанске државе. И зато је она животно питање Срба западно од Дрине. Што је рекао патријарх Павле – места под сунцем има за све, само ако хоћемо да живимо као људи, у миру. Срби и Бошњаци немају никог ближег до једни друге. Из истог смо корена. Упућени једни на друге. Много је заједничких вредности које делимо.