Понедељак, 16.06.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Рак дојке најчешћи међу женама у Јужном Банату

Највеће стопе оболевања забележене су у Панчеву, док је највише умрлих жена у односу на број становника било у Белој Цркви, а најмање у Пландишту
(Фото: О. Јанковић)

Панчево – Рак дојке најчешћи је малигни тумор међу становницама Јужнобанатском округу. Према последњим публикованим подацима Института за јавно здравље Србије, у 2022. години, од седам округа у Војводини, Јужни Банат се по броју оболелих од рака дојке налазио на шестом, а по броју умрлих жена на петом месту.

Податке сабира, прати и анализира и Регистар за рак Завода за јавно здравље Панчево, који покрива популацију читавог јужнобанатског региона. Према подацима из тог регистра, у округу су 2023. години од канцера дојке оболеле 174 и умрле 64 жене.

Највеће стопе оболевања у истом периоду забележене су у Панчеву (164/100.000), а најмање у Пландишту (46/100.000). Највише умрлих жена, према истој стопи, било је у Белој Цркви (83,2), а најмање у Пландишту (23), док је у седишту округа, Панчеву, у 2023. години, оболело 97 жена, а 31 изгубила битку са овом болешћу.

Рак дојке у истој години, према подацима панчевачког завода, налазио на првом месту по броју оболелих од свих дијагноза рака код жена са учешћем 22,3 процента у укупном оболевању. По броју умрлих, канцер дојке се годинама налазио на првом месту, међутим, у последње три године је на другом месту са учешћем 17,9 процената, иза карцинома плућа, који је сада водећи узрок смртности од рака код становница овог региона.

Највише оболелих жена у Јужном Банату било је старости од 55 до 69 година, док је најраније дијагностиковани рак дојке био код особа узраста од 25 до 29 година. Смртни исходи у назначеном периоду најчешће су били у узрасту од 60 до 75 година, а најраније регистровани смртни исход био је код жена између 40. и 45. године.

Стручњаци завода у Панчеву напомињу да се висока учесталост оболевања од рака дојке мора, у извесној мери, приписати чињеници да до данас нису откривени или до краја разјашњени сви узроци његовог настанка, па су домети примарне превенције, у том смислу, лимитирани. Имајући ту врсту ограничења у виду, истичу да се као једино доказано ефикасно решење за смањење стопе умирања од ове болести намеће њено рано откривање, односно секундарна превенција.

У том правцу, а пратећи препоруке Светске здравствене организације и искуства европских земаља у спровођењу популационих скрининг програма, у Републици Србији, у децембру 2012. године, започет је програм организованог скрининга рака дојке који има за циљ смањење смртности и унапређење квалитета живота жена оболелих од ове болести.

Рак дојке је један од водећих узрока превремене смрти код жена у Србији. Мерен годинама изгубљеног живота, рак дојке је на трећем месту као узрок смрти код жена старости од 45 до 64 године, после цереброваскуларних болести и исхемијске болести срца. Март је месец када се великим бројем активности обележава Национални дан борбе против рака дојке и на тај начин се скреће пажња јавности на распрострањеност ове болести, али и на подизање свести жена о значају превентивних прегледа у раном откривању болести.

Лекари стално подсећају да када се открије на време, рак дојке јесте излечив у преко 90 посто случајева, а самим начином лечења, које је краће и ефикасније, подиже се квалитет живота оболелих и лечених жена. Зато су препоруке, истичу стручњаци завода, обавити самопреглед дојки једном месечно, урадити превентивни клинички преглед код лекара једном годишње и ултразвучни преглед дојки по његовој препоруци и обавити мамографију до 50. године једном, а после тога сваке две године обавезно.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.