Наш „корисни идиот” Кристијан

Замислите Кристијана и Сену како трче за Милорадом по пространом травњаку испред његове куће у Бакинцима да га силом одведу у Сарајево. Није то успела судска полиција, па је тражила асистенцију Сипе, а ова такође није у стању јер је ризично, па је затражила асистенцију Еуфора, а онда је и ино-војска за чување мира, одбила асистенцију. Елем, шта је друго преостало Кристијану и Сени него да покушају сами. Но, уто су на ливаду избиле разгоропађене комшије са секирама и крамповима, па је Миле морао да овај складни бошњачко/швапски пар склони у кућу и својима објасни да му они нису радили баш о глави него само да га ухапсе, а и да су, све у свему, Шмит и Узуновићева и нехотице учинили добро за Републику Српску. 
Јесте да Шмит није високи представник, јесте да није имао право да мења законе, што је у искључивој надлежности скупштине, јесте да није поштовао Устав БиХ, јесте да је у бушењу Дејтона надмашио сву седморицу претходних регуларних в. п., али може да се каже да је истовремено управо он највише допринео разрешењу хроничне кризе у БиХ. 
Током минуле три деценије његови претходници радили су миц по миц, корак по корак, пужевим кораком, кувањем жабе, а Додик се вешто отимао, прегањао, измицао, тактизирао, импровизовао, рачунајући да док год успева да сачува преостале ентитетске надлежности Српска има довољно самосталности. Но, кад је Шмит прекорачио црвену линију и посегао да отме власништво и киднапује власт Републике Српске, Додик, Стевандић, Вишковић, посланици и министри одлучно су узвратили. Штавише, искористили су Шмитову политичку глупост као шансу. Одлуком НСРС и потписом председника одбили су да поштују све што је мимо Устава БиХ и припремили нови Устав РС усклађен с изворним Дејтоном. Враћају ентитетску војску, граничну полицију, службу безбедности... Како објаснити Шмитову катастрофалну политику у БиХ? Мањак политичког искуства и сложеност ситуације у БиХ, амбиција да покаже да је, иако није в. п., ипак ефикаснији од свих претходних в. п.. Најзад, кад је упркос Русији и Кини, подршком САД могао да прође у светској организацији, није нелогично да је закључио да на балканској периферији Европе под протекторатом може да уради све што му падне на памет. Додик га је од првог дана подсећао да није в. п., да је самозвани, лажни, немачки туриста, одбијао сваки контакт с њим, забрањивао му улазак у Српску, што је код Шмита произвело дубоки лични анимозитет према Додику. А снажна негативна емоција према човеку који легално и легитимно председава половином БиХ није добра за рационално просуђивање ситуације. Кад је Трамп повукао Марфија, а није послао замену, Шмит више није имао ментора и почео је да ради искључиво по својој памети. Закључио је да му је за све крив Додик и, жељан освете, одлучио да још мало преосталог ауторитета у неуставном Суду БиХ у Сарајеву искористи да ухапси не само председника РС, него и његове најближе сараднике премијера и председника парламента. А бошњачка тројка – Бећировић, Конаковић и Никшић, потрчали су да све заврше, ни мање ни више него присилним привођењем врха Српске, док им још и Шмит не оде. Довели су до трагикомичне ситуације која води у ћорсокак на ивици распада БиХ, а Додику могу да ставе со на реп. 
Ко ће бити бржи на оружју? Ловци на председника или његово обезбеђење? Да је циљ физичка ликвидација председника, било би им много лакше – професионални убица снајпериста, кога ангажују у локалном подземљу, или у земљама у окружењу, уз дискретну подршку тамошњих непријатељских влада. Али то би од жртве направило хероја и уместо жељене пацификације изазвало бурну реакцију српског народа и дестабилизацију БиХ. 
Циљ је ухватити га живог и пребацити га у Сарајево, судити му за све и свашта, понизити не само њега, него и народ који га је 20 пута изабрао, и „републику шумску”, геноцидну творевину међународно осуђених ратних злочинаца. А потом, привремена војна управа Еуфора до расписивања избора, али без СНСД-а, која би у међувремену била проглашена за терористичку организацију. Е, тај циљ је већ много теже остварљив. 
То, наиме, не би могло да прође без пуцњаве и крви на обе стране, па се и не ради, а промашаји компромитују, па се не ризикује без преке потребе, коју нико од моћних нема. Обраћање странцима за решење унутрашњих послова још једном је показало да БиХ нема монопол силе на својој територији, те и није држава. Бошњаци је нису никад имали, па им и не фали. 

И док бошњачка политичка елита безнадежно разбија главу о томе ко би још могао да буде нови асистент асистенције у присилном привођењу Додика, Стевандића и Вишковића, процес је већ од заоштравања окренуо ка деескалацији. Рубио у последњој изјави: „Народи у БиХ треба да се договоре”. Генсек НАТО-а Руте је приликом недавне посете разочарао Сарајево истом поруком, Ердоган је то поновио. Затворена седница СБ УН о БиХ на иницијативу Русије прошла је без повишених тонова, Американци нису рекли ништа за цитирање, Британци и Французи су изразили начелну подршку суверенитету БиХ. У европском парламенту се помињу и „Шмитове грешке”. Лавров, Захарова, Песков су затражили да се „престане с политичким прогоном руководства Српске”, да би то могло да „изазове распад БиХ”, да је „борба за изворни Дејтон легитимна”. Једини гласови које Трамп данас узима озбиљно, а ни Европи није до таласања у БиХ. 
Француски европосланици Паскал Пијера и Тијери Маријани ономад су, како веле, „дошли у Бањалуку да подрже Српску и њено руководство”. „Невероватно да у 21. веку, усред Европе странац хоће да влада једном међународно признатом државом”, кажу представници Ле Пенове, с Орбановим и Салвинијевим посланицима, треће по снази групације у Европском парламенту. БиХ заиста јесте пример без преседана у савременом свету: међународна заједница је признала фиктивну државу, коју упркос свим интервенцијама током 30 година није успела да претвори у реалност. Јесте успела да наметне важне институционалне промене у прилог интеграцији, али су стварни политички односи између народа, ентитета и кантона ишли у супротном смеру галопирајуће дезинтеграције. Није то, воле да кажу, „фрустрирајући неуспех међународне заједнице”, него се латила да прави немогућу државу и неће то себи да призна. 
Срећом, реч је о оној већ бившој „међународној заједници” или „колективном Западу”, у зениту с Клинтоном и на заласку с Бајденом, а у ЕУ издише с Фон дер Лајеновом. Упркос Орбановим отрежњењима, она фантазира о војсци ЕУ, без САД и НАТО-а, о финансирању, наоружавању Зеленског на кредит, о победи над надмоћном Русијом. И све то у време када Трамп и Путин склапају мир у Украјини, кад је економија земаља ЕУ у кризи без пара за баснословни војни пројекат, кад је у неруском делу Украјине све оранице на површини поклопио „Блекрок”, а минерале у дубини Зеленски преписао Трампу. Где су онда украјинске хипотеке за кредит који би јој дала Урсула? Француски европосланици у Бањалуци основано су упоредили Шмита с Фон дер Лајеновом, која је персонификација стања у ЕУ. 
Шмит је посегао за крајњом мером, а нема начин да је реализује, нити је оставио себи простора за уступке или заоштравање. И док он може само безнадежно да чека да му неко српску тројку силом приведе у Сарајево, дотле у Бањалуци настављају рад на доношењу новог Устава. Главни играчи у свету презасићени су Босном и презаузети важнијим проблемима. Када би знао коме, Шмит би радо поднео оставку „јер није добио подршку за хапшења”. А Брисел ће послати неког свог в. п. у Сарајево да ултимативно убеди тројку да повуче потерницу и започне преговоре с Додиком. Предстоји познати европски маратон директних, али усмерених преговора који резултирају само новим преговорима. Дође ли стани-пани, Српска, као страна у Дејтону, може да затражи заштиту Русије као гаранта споразума. 
А у шехер Сарајеву, ено на ТВ, један посланик СДА и члан Одбора за безбедност БиХ читав сат се чудио како је Стевандић, као лице с потернице, прешао у Србију, а он се током емисије још и вратио. Сутрадан је Додик говорио на комеморацији у Батајници, па на званичан позив одлетео на скуп у Израелу. Можда се на крају испостави да је Шмит био наш „корисни идиот”. 
*Професор емеритус

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа