Србима и Јеврејима преостаје да се боре против мржње

Специјално за „Политику”

Хјустон – Култура сећања је питање биолошког опстанка човечанства. Пре 80 година човечанство је однело војну победу над фашизмом и нацизмом, али и данас, нажалост, и даље траје идеолошка борба против неофашизма и неонацизма. Свет се суочава са највећим изазовима очувања светског мира у историји, каже професор Гидеон Грајф, израелски историчар који се специјализовао за историју Холокауста, посебно за историју концентрационих логора Аушвиц и Јасеновац.

Грајф је боравио у САД на позив српске дијаспоре, а у сусрет обележавању 80 година од пробоја јасеновачких логораша 22. априла 1945. године, када је последњих хиљаду голоруких људи кренуло у пробој са идејом да преживи бар један и исприча о бестијалном убијању током четири године трајања овог логора за истребљење. Током свог боравка, професор Грајф je представио своју трилогију на 2.700 страница, а међу осталим предавањима, одржао је и презентацију у Музеју Холокауста у Хјустону.

Грајф, који се специјализовао за историју Холокауста, посетио је у протекле две недеље америчке државе Висконсин, Илиноис и Тексас како би одржао низ предавања на тему Јасеновца и историјског ревизионизма, и како би се боље упознао са српским заједницама у САД. Грајф је српској јавности познат као председавајући Независне међународне комисије за истраживање страдања свих народа у сребреничкој регији од 1992. до 1995, која је у јулу 2021. објавила извештај о страдању око 100.000 жртава у трогодишњем рату у БиХ у коме је заузет став да треба изражавати поштовање свим невино пострадалим жртвама, посебно у сребреничкој регији и да је ратних злочина било на свим странама у и око Сребренице, те да у јулу 1995. године у Сребреници није био геноцид.

Са професором Грајфом смо разговарали у храму Светог цара Константина и царице Јелене у Галвестону, најстаријој српској цркви у Тексасу и другој најстаријој српској цркви у Америци, где су га срдачно дочекали отац Срђан Веселиновић и његови парохијани.

„Ова посета ме је веома обрадовала јер сам међу пријатељима. Осећам да имам мисију да ширим истину по свету. То ми даје енергију”, рекао је Грајф за „Политику” на почетку нашег разговора.

Питамо га да ли се слаже да историју пишу победници.

„Ово је обично тачно, али не увек; понекад нас историја изненади. Значи, није увек случај. Али историја има тенденцију да се понавља, слично као у личном животу. Често не успевамо да учимо из прошлости и зато понављамо исте грешке. То важи и за национална и политичка питања. Склони смо да понављамо исте обрасце понашања”, каже Грајф.

Он објашњава да Јевреји и Срби имају заједничку историју која их повезује и чини добрим пријатељима, али да је историчарима тешко да објасне зашто су баш наша два народа била предмет толиких страдања и прогона.

„То није само питање историје, већ и менталитета, социологије и образовања. Оно има старе корене који су се временом развили. Оно што Србима и Јеврејима преостаје јесте да се боре против мржње. На крају ћемо победити, сигуран сам у то. То је болан процес. Непријатно је бити омражен”, објашњава Грајф.

Он сматра да су ревизије историје нажалост све учесталија појава.

„Ја то видим као друго убиство жртава. Умањивање броја жртава представља недостатак поштовања према њима. То је разлог зашто се морамо борити против ревизије у оба случаја, у случају Аушвица и у случају Јасеновца, јер су били логори за систематско уништавање и истребљење наших народа и свих других антифашиста”, прича наш саговорник.

Грајф напомиње да је борба за истину тешка и у шали каже да је то знао унапред можда се у њу не би укључио.

„Али сада сам задовољан што могу да се борим за истину. Борим се свим својим моћима, које су, наравно, ограничене. Оно што је такође важно напоменути јесте да имам снажну подршку најзначајнијих светских историчара. Иако се неки историчари не слажу са мном (историчари воле да се свађају) – најозбиљнији историчари у Израелу, Србији и иностранству ме снажно подржавају. Такође, многи грађани Србије ми пишу изражавајући дубоко поштовање. Људи које никада у животу нисам срео препознају ме на улицама Београда, поздрављају ме, љубе, грле. То ми даје снагу и осећај захвалности и то избалансира високу цену коју често плаћам промовишући истину”, каже Грајф док наш интервју накратко прекида један парохијан који чека да га поздрави.

„Професоре, само желим да вам захвалим за све што радите. Хвала! Хвала! Ми и даље верујемо у људскост! Многи људи заборављају историју. Али ако заборавимо историју, нећемо имати будућност”, каже овај човек, стискајући срдачно руку Грајфу.

Говорећи о својој улози у Међународној независној комисији која је објавила извештај у коме се негира да је убијање босанских Муслимана у и око Сребренице у јулу 1995. године било геноцид, он истиче да је то била стручна комисија од 10 одличних научника из Израела, Аустрије, Немачке, САД, Јапана, Нигерије, Србије и Аустралије.

„Сваки од њих је светски признати стручњак. То није била моја приватна комисија. Све одлуке које смо донели прихватили су сви чланови. Сви смо се сагласили да се оно што се догодило у Сребреници не може дефинисати као геноцид. Ово не значи да то није био злочин. То је био злочин, али то није био геноцид. Не можете се играти са дефиницијама. Одлуку смо донели пажљиво размотривши све документе, као и елементе дефиниције геноцида. Светски медији су наметнули црно-белу слику, описујући Сребреницу као случај између „апсолутног злочинца”, како дефинишу Србе, и „апсолутне жртве”, како дефинишу муслиманске Бошњаке”, објашњава Грајф и додаје: „Када је Хамас напао Израел 7. октобра 2023. године, Израел је морао да се брани. То је према члану 51 Повеље УН, предвиђено као загарантовано право на самоодбрану. У Кравицама, Братунцу и околним местима сребреничке регије Насер Орић, озлоглашени командант војних формација босанских Муслимана у чијим редовима су се налазили острашћени муџахедини, вршили су злочине. Ако се извуче изван контекста трогодишњег рата, 11. јул, онда би светска историографија била ускраћена за свеобухватну анализу свих узрока који су довели до страдања око 100.000 људи у БиХ. На пример, када бисмо изван контекста Другог светског рата од 1941 до 1945. године, издвојили контраофанзиву савезника и бомбардовање Дрездена, ’апсолутна жртва’ би били Немци, а ’апсолутни злочинци’ били би савезници пилоти”.

Селективна историја, како истиче, не користи никоме, као и селективно сагледавање жртава. Једностраност је погубна по веродостојност сагледавања историјских процеса и последица ратних страдања.

„Извештај комисије је аутентичан, у њега су сви чланови уложили свој лични и професионални ауторитет. Објавили смо га у наше име и стали иза својих потписа. Све седнице комисије у Бањалуци одржане су иза затворених врата. Нико није дошао да нам каже шта да напишемо. Извештај је хиљаду посто независан. Комисија је била одлична. Поносан сам што сам био њен председник. Једног дана, наш извештај који је сада доступан свима на интернету, биће увршћен у наставу најбољих универзитета на свету. Било је много напада и покушаја довођења у питање кредибилитета овог извештаја од стране оних који би да прикажу све кроз црно и бело. У рату нема анђела. У рату се налазе непријатељски супротстављене стране. У конфликту, у рату, гледају се преко нишана. Одговорно тврдим да је извештај дубок, темељан, професионалан и бриљантан документ; нисмо имали предрасуде и нико није покушавао да утиче на нас”, категоричан је Грајф.

На питање зашто је Међународни кривични суд за бившу Југославију донео другачију одлуку 2001. у вези истих догађаја у Сребреници, Грајф каже: „Зато што је суд био мотивисан политичким или другим непрофесионалним критеријумима које ја не прихватам. Ја сам вештак на суђењима ратним злочинцима у процесима који се и данас воде пред судовима, посебно у Немачкој. Зато сматрам да судство не треба да се бави политиканством, већ да консултује струку и организује стручна вештачења ради доношења одлука.”

Грајф намерава да настави да пише књиге о страдању Срба и о Сребреници.

„Наставићу своје истраживање и о Аушвицу. Верујем у напоран рад. Захвалан сам Богу што ми је дао таленте, могућности и енергију за овај рад. Надам се да ћу радити још много година, промовишући истину и тако остављајући нешто важно овом свету”, поручује наш саговорник.

Уклоњена спорна плоча у Хјустону на којој је смањен број жртава у Јасеновцу

На спорној спомен-плочи у Меморијалном парку Холокауста на северу Хјустона, која је сада уклоњена захваљујући напорима Удружење Срба Тексаса, налазио се натпис према којем је број убијених Срба у Јасеновцу смањен на 45.000 до 52.000. Грајфова процена је да је у Јасеновцу убијено најмање 700.000 људи, углавном Срба. У свом говору парохијанима у Галвестону он је поручио: „Свака друга статистика је лаж, лаж и само лаж.”

„Јасеновац се простирао на 240 квадратних километара, то је еквивалентно 154 фудбалска стадиона. Заиста сам био шокиран меморијалном плочом на којој је писало 45.000 жртава. То је било друго убијање жртава. Надам се да сам макар дао скромни допринос уклањању те срамне плоче овде у Хјустону, јер како сам обавештен, управо ових дана је склоњена из Меморијалног парка. Велико је пожртвовање српске дијаспоре у Тексасу и на другим местима где негују културу сећања на страдање својих предака, као и ми Јевреји”, каже Грајф.

Удружење Срба Тексаса формирано је у априлу прошле године као одговор на поставку у спомен-парку у Кингвуду у Хјустону, којом је минимизиран број убијених Срба у Јасеновцу. Након бројних неуспешних покушаја да се исправи ова дезинформација, удружење је позвало професора Грајфа да посети Тексас како би својим присуством и предавањима помогао у разоткривању истине о броју жртава у Јасеновцу. Током Грајфове посете Хјустону, удружење је сазнало да је спомен-плоча која је минимизирала број убијених Срба у Јасеновцу коначно уклоњена.