Последњи термин да факултети почну да раде је 15. април

Последњи термин да факултети у блокади почну да раде и да се спасе академска година је 15. април, казала је јуче Славица Ђукић Дејановић, министарка просвете у техничком мандату. Према њеном мишљењу, после овог датума „скоро да нема смисла разговарати о надокнади наставе и испита”. Нагласила је да „ако факултети ускоро не почну да раде, угрожене су две академске године”.

На питање шта ће се дешавати ако се студенти не врате на факултете после 15. априла, министарка Ђукић Дејановић је навела да студије у нашем систему образовања нису обавезне, али да увек постоји могућност да се друге институције укључе у решавање тог проблема. Министарка просвете је гостујући на ТВ Прва казала да онда то „није проблем образовања, него правосуђа и разних негативних консеквенци”.

„Крагујевачки универзитет на свим факултетима разматра могућност када треба почети са надокнадама и продужиће школску годину, бар су тако рекли”, рекла је министарка Ђукић Дејановић.

Говорећи о томе како ће се блокаде факултета одразити на акредитације факултета, пре свега специфичних као што је Медицински, министарка просвете је навела да је национално акредитационо тело задужено за акредитације на факултетима и да ти програми морају да се одвијају у простору, времену и са наставним кадром који подразумева ту акредитацију. „Дакле, оног момента кад се ти факултети не организују на тај начин, они постају трн у оку струци која иде и ван наше границе”, рекла је министарка Ђукић Дејановић, пренео је Танјуг.

Коментаришући то што је наставно-научно веће Правног факултета у Београду одлучило да не гласа о предлогу да се студенти преко платформе е-студент изјасне да ли су за наставак школске године, министарка је рекла да је закон врло јасан. Указала је да „чак и кад дође до штрајка који је законом предвиђен за разлику од блокада, постоји минимум процеса рада на факултетима који подразумева консултације и да руководство факултета мора да их обезбеди за студенте који то желе, као што мора да обезбеди полагање испита, организацију пријемних и завршних испита и издавање докумената”.

На седници Научно-наставног већа Правног факултета у понедељак је одлучено да се не гласа о иницијативи за изјашњавање студената путем платформе е-студент о наставку наставе, јер је студентима који себе називају „тихом већином” онемогућено да изнесу ту иницијативу зато што значајан број професора није подржао њихов долазак, казао је јуче професор Уставног права Владан Петров.

Петров је за К1 телевизију истакао да је крајње чудно да се студентима из пленума, који нису изабрани на претходним студентским парламентарним изборима, дозвољава присуство на седници, док „тихој већини” студената то није омогућено, пренео је Танјуг. Уместо расправе о аргументима за електронско изјашњавање студената и против њега, Петров је рекао да се седница свела на расправу о томе зашто не треба дозволити студентима да представе своју иницијативу, као и на личне нападе.

Интернет платформу у виду анкете за изјашњавање о томе да ли желе наставу или даљу блокаду најавио је у понедељак и Филозофски факултет у Новом Саду. „Сматрамо вишеструко корисним да се чује глас свих студената нашег факултета, посебно у контексту испитивања могућности да се успостави одржив модалитет рада наставника са студентима у условима блокаде зграде, који ће отворити простор да се, у првој фази, надокнаде пропуштени наставни садржаји. У том смислу је покренута анкета преко факултетског веб-сервиса, која ће органима факултета пружити неопходне податке за анализу те евентуално даље одлучивање и поступање. Наглашавамо да је анкета потпуно анонимна, а приликом обраде података биће доступна само информација о укупном броју студента који су учествовали у анкети, односно о броју студената који су се на анкетно питање изјаснили потврдно или одрично”, наведено је у саопштењу овим поводом.

Поједини медији су након тога пренели да овај сајт „срушен”. А председница Скупштине Србије Ана Брнабић казала је јуче да ће универзитет „без сумње, преживети и ову окупацију”. „Окупацију самовољних, бахатих, безобзирних ректора и декана који бивствују искључиво ради својих политичких и финансијских интереса, без икаквог обзира према већини студената, знању, науци и држави”, написала је Брнабићева на друштвеној мрежи „Икс”. Овакав њен коментар уследио је након што су, како је рекла „блокадери срушили платформу и онемогућили даље изјашњавање” студената на Филозофском факултету у Новом Саду о томе да ли су за наставак блокаде или наставу.

Брнабићева се осврнула и на догађај са београдског Правног факултета наводећи да су „декан и професори урадили још страшнију ствар”, односно да су изгласали да не дозволе присуство представника 442 студената „тихе већине” на седници наставно-научног већа, иако представницима пленума дозвољавају присуство.

Саопштењем на „Инстаграму” јуче се огласило и Наставно-научно веће Правног факултета у којем осуђује како су рекли, „кампању неистина, увреда и претњи покренуту против универзитета у Србији, ректора, декана, професора и студената”. Том кампањом је, како су огласили, „стављена мета на целокупно високо школство у Србији и њом се угрожавају основна права и слободе академске заједнице и сваког њеног члана”.

„У претходним месецима смо видели трагичне последице медијског таргетирања друштвених група и појединаца, а таква кампања је, коначно, довела и до напада на деканку Филозофског факултета у Нишу. Овакви поступци не воде ка излазу из дубоке кризе, већ ка њеној ескалацији. Стога Наставно-научно веће Правног факултета захтева да се с таквом кампањом одмах прекине и да се без одуговлачења испуне захтеви због којих су наши универзитети у блокади већ четири месеца”, наведено је у саопштењу.

Покушаји успостављања наставе

Наставно-научно веће Високе здравствене школе и Високе хотелијерске школе Академије струковних студија у Београду изгласало је повратак на наставу 14. априла, због чега је пленум Високе здравствене школе одлучио да студенти ступе у 24-часовну блокаду факултета.

Студенти Академије струковних студија Политехника у Београду обавештени су да ће у току ове недеље бити реализован распоред предавања за пролећни семестар, чиме је, како наводе на мрежама, директно угрожена њихова блокада. Иницијативни одбор запослених на Медицинском факултету Универзитета у Београду саопштио је прексиноћ да је 84 одсто запослених, од оних који су се изјаснили, изразило жељу да тај факултет уђе у штрајк као „потврду снажне подршке захтевима студената”, пренела је Бета.

У саопштењу су навели да се то односи на гласове од 26. до 31. марта, као и да могућност гласања тиме није завршена. Подсетимо, Медицински факултет у Београду је недавно након најаве просветне инспекције обуставио штрајк.