Жонглирањем до врхунске уметности

22. БФИ

Игра Пине Бауш, као инспирација за комад „Смрвљено”, у режији Шона Гандинија и извођењу трупе „Gandini Juggling” из Лондона, довољна је препорука да публика гледа ово вечерас и сутра с почетком у 20 часова у Звездара театру, на 22. Београдском фестивалу игре.

Реч је о неодољивој мешавини циркуса и позоришта током једносатног путовања, које укључује девет вештих жонглера, стотине црвених јабука и звучну подлогу у распону од Тами Вајнет преко мјузик хол мелодија до Баха. Низ носталгичних филмских сцена истражује сукобе, напете односе, неузвраћену љубав и поподневне чајанке. Надахнути опусом чувене кореографкиње Бауш, редитељ Шон Гандини и Кати Ила-Хокала, његова асистенткиња, комбиновали су много тога са замршеним обрасцима и каскадама соло и ансамбл жонглирања. Комад лагано нарушава круте конвенције понашања, облачења и говора тела. Резултат је нови начин жонглирања који се изводи са савршеним осећајем за време, до делића секунде. Ослањајући се на театар игре, ово духовито и карактерно дело заувек мења перцепцију жонглирања.

Шон Гандини је један од пионира савременог жонглирања. Као извођач, кореограф и редитељ, више од 25 година помера границе жонглирања до уметности. Одрастао је у Хавани, фасциниран магијом и математиком, али је убрзо почео да жонглира, што је изазвало доживотну фасцинацију свим аспектима ове уметничке форме. Професионалну каријеру је почео осамдесетих година прошлог века, редовно наступајући у лондонском Ковент гардену и на турнејама са различитим позоришним трупама. Кати Ила-Хокала и Шон Гандини оснивају 1991. „Gandini Juggling” са жељом да заједно експериментишу на тему шта је жонглирање и шта оно може бити.

Гандини је врхунски креатор. Он користи технику „чистог” жонглирања, прави спектакуларне уличне перформансе и истражује начине на које се жонглирање може спојити са другим облицима уметности, увек вођен радозналошћу и одушевљењем безбројним могућностима бацања предмета у ваздух. Трупа је од свог оснивања, забележила више од 6.000 наступа у 50 земаља. Од музеја савремене уметности у Француској до опера у Немачкој, од позоришта у Либану до шатора у Аргентини. Може се видети на главним британским фестивалима на отвореном и у различитим позоришним кућама, укључујуцћи Краљевску оперу у Лондону, Енглеску националну оперу, Краљевско национално позориште и Садлерс Велс. Трупа сарађује са уметницима различитих дисциплина, попут композитора, кореографа, модних дизајнера, компјутерских програмера, дизајнера звука, сценографа и математичара.