Како протесте и излаз из кризе виде њихове присталице и противници

Након пада надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, због чега је живот изгубило 16 особа, у Србији су почели студентски и грађански протести, који трају и данас. Истраживање Института друштвених наука показало је да разлоге за протесте као излаз из тренутне ситуације на другачији начин виде њихове присталице и противници. Студија овог института, спроведена на узорку од 11.000 пунолетних грађана наше земље, која је реализована од 14. до 24. марта, показала је да заинтересованост за политику није пресудан фактор који утиче на подршку протестима.

Испитаници који подржавају протесте сматрају да су кључни разлози за њихово покретање – неповерење у институције, жеља за утврђивањем одговорности за изгубљене животе и незадовољство општим стањем у друштву. Са друге стране, они који не подржавају протесте сматрају да су основни разлози за покретање протеста деловање страних фактора са циљем дестабилизације Србије, политички мотивисан покушај смене власти и деловање домаћих актера са циљем дестабилизације земље.

Као највеће проблеме у држави присталице протеста виде корупцију, неповерење у институције и криминал. Док су за противнике протеста највећи проблеми стање у образовном систему, протести и корупција. Укупно посматрано, чак 70,5 одсто испитаника не види ниједну постојећу политичку партију – нити партију власти, нити партију опозиције, као ону која може да спроведе њихове идеје о пожељном друштвеном и политичком развоју Србије. И док решење за излаз из актуелне друштвене ситуације присталице протеста виде у формирању експертске владе у коју би били укључени представници универзитета, факултета и научних института, противници протеста виде у престанку блокада и окончању протеста.

Резултати истраживања показују да су испитаници који више подржавају протесте мање задовољни начином на који власт обавља свој посао, поштовањем грађанских права и слобода и стањем економије у земљи. Осећају се мање безбедно и мање су задовољни својим животом. Своју подршку у највећој мери исказују кроз физичко присуство на протестима, дељењем информација на друштвеним мрежама и потписивањем петиција или писама подршке, а чак 84 одсто њих изражава подршку генералном штрајку са циљем испуњења студентских захтева.

Са друге стране, преко 88 одсто противника протеста сматра их политички мотивисаним или покушајем дестабилизације државе, а око 65 одсто њих препознаје дубље друштвене проблеме попут неповерења у институције и незадовољства друштвом. Само 13 одсто противника протеста небезбедност види као разлог протеста.