Назире ли се крај кризе у ОКС

Први пут за три деценије Олимпијски комитет Србије (раније Југославије) није прогласио своје најбоље спортисте у једној години, први пут пробијен је рок за одржавање изборне скупштине, први пут има привременог председника (Милица Мандић), а ко зна који пут сведоци смо да српски спорт није у стању да одлучује о својој судбини без утицаја државног врха. Неко ће рећи да је политика увек била присутна у националном олимпијском комитету – јер пре но што је изабран Драган Кићановић (1996-2004) сви председници били су или генерали или политичари – међутим, сада смо први пут чули званичну потврду да су „избори одложени на инсистирање државног врха”.

Изборна криза у ОКС-у испливала је у јавност почетком фебруара, када је председник Божидар Маљковић у допису спортским савезима и удружењима саопштио да се „изборни процес у ОКС-у одлаже до даљег, на инсистирање државног врха”, а да он „повлачи своју кандидатуру за председника”. Пре неколико дана ОКС је навео да је добио писмо од Међународног олимпијског комитета (МОК) који „даје пуну подршку актуелном руководству ОКС у даљем раду и оставља му рок да до краја 2025. спроведе изборни процес”.

Имајући у виду ову ситуацију, позвали смо олимпијског шампиона у ватерполу из 1968. Ђорђа Перишића, некадашњег министра спорта у Влади СР Југославије (1992-1993) и генералног секретара ЈОК-а (1993-2000).

Да кренемо од Маљковићевог дописа и од чињенице да је рок за одржавање избора, одређен Повељом МОК-а, истекао 11. фебруара…

– Тај допис је отворио многа питања и дилеме, па и између осталог и то како ће МОК реаговати на новонасталу ситуацију, с обзиром на чињеницу да према Повељи МОК-а изборна скупштина националних олимпијских комитета треба да се одржи најкасније шест месеци по завршетку Олимпијских игара – каже Перишић. – Ту посебно треба имати у виду да се као разлог за одлагања изборне скупштине ОКС-а наводи „инсистирање државног врха Републике Србије”, што је директно уплитање државе Србије у активности ОКС-а. Ово наглашавам јер Повеља МОК-а недвосмислено наводи да „владе или други државни органи не могу да одређују ни једног члана националног олимпијског комитета (НОК)”.

Када се зна да је МОК у последњих двадесетак година, због мешања државног врха, запретио укидањем националних обележја неким земљама на Олимпијским играма или суспензијом (Италија, Грчка, Пакистан, Авганистан, Гана, Гватемала, Ирак, Кувајт), као и то да је Влада Италије била принуђена да уочи „Токија 2020” донесе декрет којим се гарантује аутономија њеном олимпијском комитету, са чиме се у овом тренутку суочава ОКС?

– Било је чак и мишљења да МОК, због уплитања државног врха, може из свог састава да искључи ОКС, што апсолутно не може да се догоди, јер ОКС није члан МОК-а. Чланови МОК-а су физичка лица. Најтежа казна коју би МОК могао да изрекне ОКС-у јесте суспензија учешћа спортиста Србије на Олимпијским играма. Такве санкције су у последње време биле изречене према једном броју земаља.

Да ли вас чуди то што је МОК био благ према ОКС-у у овој ситуацији, допуштајући му да изборе одржи до краја ове године, што је малтене 11 месеци после рока који је управо МОК прописао?

– Мене то не чуди и имам своје тумачење. МОК је био обавештен о одлагању изборног процеса у ОКС па је, уважавајући допринос ОКС-а развоју и унапређењу олимпијског покрета и резултате који су спортисти Србије постигли на Олимпијским играма, дао рок да се изборни процес период 2025-29 оконча до краја године, али да то буде у складу са Статутом ОКС-а и Повељом МОК-а. Због јавности осећам потребу да укажем на навод из Повеље да Статут ОКС – као и свих других националних комитета – треба увек да је у сагласности са Повељом и да се заснива искључиво на њој. У случају било какве сумње у погледу садржине или тумачења Статута ОКС, или у случају неслагања тог Статута и Повеље, примењиваће се одредбе Повеље.

Хоћете да кажете да би „неадекватан” Статут ОКС-а довео до тога да се олимпијски избори у Србији одрже у складу са Повељом МОК-а.

– Управо тако. С обзиром на то да важећи Статут ОКС-а у појединим својим члановима није усаглашен са Повељом, ОКС-у предстоји да до краја године прво тај свој најважнији правни акт усагласи са Повељом МОК-а и пошаље МОК-у на усвајање, и да тек након тога, ако све буде у реду, отвори изборни процес без уплитања државе. Тек онда би могао да закаже своју изборну скупштину.

То онда значи да ће ОКС наредних месеци имати пуне руке посла?

– Усаглашеност Статута ОКС-а са Повељом намеће потребу усаглашавања свих правних аката са Статутом ОКС, а то не може да се уради преко ноћи. Пред Извршним одбором ОКС-а је огроман и деликатан посао, посебно када је у питању Статут који је од 2005. године више пута мењан и допуњаван, више због личних интереса људи који су ту дошли после 2005, а и данас су на функцијама у ОКС-у, него због усаглашености Статута са Повељом.

Принцип номинације уведен због Цептера

Ђорђе Перишић, поред осталог, каже да је сада можда прилика да се у састав ОКС-а, као што је то у једном периоду било, врате национални спортски савези који су чланови међународних федерација које МОК привремено признаје. „То је за те савезе веома важно”, истиче Перишић који у сусрет олимпијским изборима наводи и ово:

– Демократизација изборног система, а то је да сваки члан ОКС-а има право да предложи кандидата за функције у ОКС-у, не треба да се у случају избора председника ОКС-а руководи принципима номинације, који је у ОКС-у уведен након смене Филипа Цептера са функције председника тадашњег ЈОК-а (2005/06) са разлогом да му се онемогући повратак у ЈОК/ОКС.

(Сутра: Олимпијско злато је најбоља препорука)