Опозиција, Проглас и студенти у блокади заједно за прелазну владу

Студенти у блокади који су почели протесте пре пет месеци поводом трегедије у Новом Саду тврдећи да их политика не занима, сада траже формирање експертске владе попут Прогласа и опозиције, а саговорници Тањуга оцењују да су почетни мотиви протеста били маска и да иза свега стоји политика и долазак на власт без избора.

Аналитичар Дејан Вук Станковић каже да свако ко иоле нешто зна о политици могао је да препозна да је ово једна "опасна операција" где је окупиран важан друштвени подсистем, а то је просвета, да би се спровео план који се чак и кодно зове "рушење власти преко универзитета".

"Ово је нека врста јавно прокламоване завере између дела универзитета, пре свега његових управљачких структура, опозиционих странака, међународног невладиног сектора, његових локалних испостава и параполитичке организације која се зове Проглас", рекао је Станковић за Танјуг.

Како каже, реч је о пројекту рушења власти преко универзитета, како се та операција и назива у неким безбедносним круговима назива.

"Добили су новац, имају решеност, а постоји једно анти-вучићевско језгро на београдским и другим факултетима које идеолошка искључивост тера у овакву врсту радикалног сукоба који је опасан јер наноси несагледиву друштвену штету универзитету и доводи га у питање...", рекао је Станковић.

Станковић наводи да је захтев за прелазном владом доказ да је од првог до последњег тренутка студентски покрет са свим пленумима, шетњама, блокадама, спотовима, филмићима о младости, која је ударна снага промена у друштву заправо само једна пропаганда која прикрива политичку суштину. 

"Од почетка је било само то. Какви црни захтеви везани за надстрешницу, то данас нико не помиње. Данас се то користи ритуално да се чује и прави неки симболичко-реални перформанс. То нема никакве везе са утврђивањем истине о томе", наглашава Станковић.

На питање ко би према његовом мишљењу требало да буду ти независни стручњаци у тзв. експерсткој влади, Станковић сматра да у овим околностима, у којима се дешава политичка криза, нема неопредељених и независних стручњака, па чак ни у регуларним околностима јер, како каже, сваки интелектуалац који се у јавности ангажује се определио својим поступцима за једну политичку страну.

"То је један лош израз односно манипулативно фалширање на онај комунистички термин - поштена интелигенција. Не постоји тако нешто. Сваки интелектуалац у јавности који се ангажује се определио својим дискурсом и поступцима за једну политичку страну, а у демократији је нормално да те политичке стране буду различите, да полемишу, да размењују аргументе", навео је Станковић.

Државни секретар у Министарству информисања и телекомуникација Милош Гарић, коментаришући приближавање ставова студената и иницијативе Проглас, каже да је очигледно то њихов заједнички захтев од самог почетка, само што је сада, како каже, изашао на површину.

"Постоји један део српског друштва, окупљен око Прогласа, који је у том свом елитистичком маниру поставио одређене захтеве и циљеве за које сматра да треба да их прихвати читаво српско друштво, сви грађани Србије и да у томе не сме нико да им опонира. Свако ко опонира томе, проглашава се за неког ко је недостојан да се уопште у Србији појави као политички актер и да има своје право гласа", каже Гарић за Танјуг.

Како каже, то је јако опасно, да се народу одузима суверенитет и могућност да на изборима, јединим регуларним начином бирања власти народ одлучи, што у Прогласу не желе.

"Нажалост, они желе да до власти стигну неким заобилазним путем, рушењем власти на улици и онда, нажалост, злоупотребљавају студенте. Очигледно су студенти та ударна песница, ова група студената, најтврђе језгро које је ту присутно. То су људи који су се ставили, нажалост, у службу политике и тих политичких актера који стоје иза њих", рекао је Гарић.

Гарић сматра да је сада цела прича демистификована и да је ситуација јасна, али поручује и да треба да сачекају изборе, па да онда понуде своју политичку платформу грађанима Србије и да се види шта ће народ о томе рећи.

За њега нема дилеме да је група студената у блокади овим показала које су им биле намере од самог почетка и да су почетни мотиви били само маска те да се дешава покушај рушења власти на улици, сто није добро.

Са друге стране за излазак из кризе је, каже, добро да та група студената, односно најтврђе језгро које се бави политиком, представи своју политичку платформу, план за будућност Србије и да видимо како размишљају на све политичке теме - од кључних националних до унутрашњих и спољних, па да онда понуде то на следећим изборима.

"Држава Србија се већ јасно одредила, неће бити прелазне владе, морају да сачекају изборе и да се на тим изборима појаве као политички актер", рекао је Гарић.

Државни секретар у Министарству просвете Александра Шуваковић рекла је за Тањуг да су студенти коначно изашли са једном политичком платформом и да је њихово легитимно право да се политички ангажују и да направе покрет, партију, али да свакако политици није место на факултетима и универзитетима.

"Дакле, ту своју платформу сад би требало да спроводе изван факултетских зграда и да одблокирају наставу", рекла је Шуваковићева.

На питање да ли нови захтев студената показује да су од почетка тражили промени власти и да је прелазна влада циљ због којег се четири месеца "пумпа", Шуваковић је подсетила да су прво постојала четири студентска захтева која су испуњена, а да су онда добили одговор да нису, а да сада нема краја тим захтевима.

"Ја видим да они сваког дана излазе са неким новим захтевом, тако да ће бити да је председник Републике био у праву да је нека политичка агенда стајала иза свега овога", рекла је Шуваковићева.

Универзитет у служби Ђиласове опозиције

Председница Скупштине Србије Ана Брнабић изјавила је данас да постоји јасна спрега између студената у блокади и бивше власти, да имају исте циљеве као и да је циљ прелазна влада. 

Коментаришући изјаву председника Новог ДСС Милоша Јовановића, о радикализацији протеста, да председник Србије мора оде, да је циљ прелазна влада у Србији и да је разговарао са одређеним студентима о овим темама, Брнабићева је рекла да Вучић неће нигде да оде, да је прелазна влада Ђиласова идеја и да је недопустиво за универзитет, што се по први пут дешава у историји Србије, а то је јасна спрега између декана и ректора и бивше власти, односно Ђиласове опозиције.

Како је рекла, они раде на томе да уцене Србију и све грађане, како би "сви морали да попустимо пред насиљем и тим терористичким намерама, да би они насиљем дошли до Ђиласове владе".

Промена власти по страном налогу

Пре неколико дана председник Александар Вучић је рекао да ће студенти објавити, односно захтевати формирање прелазне владе, а да је њихов суштински захтев промена власти и обојена револуција у складу са страним налозима. Како је рекао, свима ће то бити јасно у наредних неколико дана.

После његове изјаве, јавност је могла да види захтев иницијативе Проглас из које су оценили да би "формирање прелазне Владе друштвеног поверења био најоптималнији начин за миран излаз из драматичне друштвене и политичке кризе у којој се Србија тренутно налази, а из које је неопходно што је пре изаћи", а затим су и студенти више новосадских и нишких факултета у блокади затражили формирање експертске владе коју би, како кажу, чинили стручњаци и која би испунила захтеве студената.

Студенти у блокади за прелазну владу

Како је академик Владимир Костић рекао на округлом столу Прогласа, циљ формирања прелазне владе је стварање јединственог фронта за излаз из политичке кризе, а била би "ороченог мандата, где ће на челу ресора бити стручњаци и која ће бити усмерена на испуњењу студентских захтева, стварање услова за фер и слободне изборе".

Студенти у блокади новосадских Природно-математичког факултета, Факултета спорта и физичког васпитања, Технолошког факултета, Високе пословне школе у Новом Саду и Техничког факултета Михајло Пупин у Зрењанину саопштили су синоћ да је "једино могуће решење експертска влада" у чијем би саставу били независни стручњаци.

Неформалне групе студената Универзитета у Нишу данас су Инстаграм налогу објавили такође да излаз из кризе виде у експертској влади, а формирање експертске владе подржали су још неки факултети.