Ђурић: Србија жели да се на седници СБ УН чује глас истине о положају Срба на КиМ

ЊУЈОРК - Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да учешће Србије на данашњој седници Савета безбедности УН, на којој ће се разматрати извештај Генералног секретара УН о раду УНМИК-а, није само рутински и дипломатски чин, већ да Србија жели да се чује глас истине, слободе и правде за српски народ на КиМ који на свом исконском месту данас трпи неке од најтежих дана.

 Ђурић, који ће представљати Србију на седници, рекао је за Танјуг да је претходних недеља било покушаја да се ова седница затвори за јавност.

„И управо зато то за нас додатно није рутинска седница. Неко је због глобалних геополитичких кретања желео да се ова тема не чује у јавности. Ми смо захвални и француском председавајућем, али и другим сталним чланицама Савета безбедности које су нас подржале у томе да седница остане отворена”, нагласио је Ђурић.

 Он је истакао да је важно да се чује истина и то не само због Србије, већ и на 80. годишњицу Повеље УН, која, како је навео, чува сваку од држава чланица Уједињених нација, а која је згажена на примеру Србије.

„Српски народ који на КиМ, на свом исконском месту, можда и настанка у идентитетском смислу, данас трпи неке од најтежих дана. Патријарху српске цркве забрањује се улазак на КиМ да посети манастир Пећку Патријаршију, који је седиште српске цркве већ вековима”, навео је Ђурић.

 Он је нагласио да Србија мора да подигне свој глас у ери у којој се тектонске плоче у међународним односима померају и да укаже на то да КиМ јесте не само нешто што је нас заболело и не нешто што је само у нашем случају представљало опасан преседан, већ се управо Савет безбедности скоро свакодневно бави последицама преливања и понављања тог преседана у многим државама и многим регионима широм света.

„Јер готово свака земља на свету или има своје КиМ или може имати нешто налик на КиМ, односно део територије који може да буде изложен опасности од сепаратизма, анексије и свега оног другог ружног што се дешавало у претходним деценијама на нашим просторима”, истакао је Ђурић.

Он је додао да ће се на седници говорити и о конкретним етнички мотивисаним инцидентима и навео да их је било 65 у периоду који је обухваћен извештајем.

„Говорићемо о затварању српских институција, насилним и противправним методама и говорићемо о мајкама и деци које не остварују своје базичне принадлежности и не могу нормално да живе и функционишу као резултат Куртијевог терора. Подсетићемо на његове злокобне речи да 'Срби треба да пате и да плате', које је, нажалост, у претходне две и по године спроводио према нашем народу на Косову и Метохији”, рекао је Ђурић.

Он је истакао да Србија јесте за дијалог, али за диалог са поштовањем. Ђурић је додао да Куртијев режим држи десетине Срба као политичке затворенике у приштинским затворима и друге позивају као осумничене, било да је реч о људима који су демократски изабрани представници народа или само обични грађани који нису желели да дозволе да им се намеће једна тоталитарна политичка воља.

„Подићи ћемо свој глас и против блаћења Србије. Не треба да сметнемо с ума да Куртијев режим свакодневно у међународној арени жели да Србију прикаже у најнегативнијем могућем светлу и да о нашој земљи шири неистине. Према томе, имамо један свеобухвата наступ. Радили смо на томе веома озбиљно”, нагласио је шеф српске дипломатије.

Подсетио је да је сутра 80. годишњица почетка битке за Кошаре.

 „То је добра прилика да се сетимо тих младића, голобрадих од 18, 19, 20 година који су вршили своју дужност одбране отаџбине и да се подсетимо да свако од нас, као грађани ове земље, имамо дужност да где год да смо, било овде пред овим једним од центара светске политике, било у нашем свакодневном животу, треба да остваримо допринос за заштиту наших националних интереса и циљева када је реч о КиМ, али је ово прилика и да се подсетимо још нечега, а то је да од квалитета, мотивисаности и размере наше борбе зависи и то какав ће наш успех да буде”, истакао је Ђурић.

Осврћући се на изјаву високе представнице ЕУ Каје Калас да ће се анализирати шта је у дијалогу Београда и Приштине функционисало, а шта није, Ђурић је рекао да поздравља ту најаву и да је време да се предузму кораци да се спроведе оно што чекамо 12 година.

„А то је споразум о Заједници српских општина (ЗСО) да буде спроведен, да буду спроведена нека од базичних европских права и стандарда везаних за нашу заједницу и за друге који су угњетени на КиМ попут Горанаца, Рома, Бошњака и других чија се права газе, да та права буду заштићена. А прво и пре свега да видимо шта је са ЗСО, шта је са чланом 9 Бриселског спорозума који гарантује да у полицији Срби буду пропорционално заступљени”, истакао је Ђурић.

Он је додао да је погажено и право Срба да на основу члана 96 став 5 устава тзв Косова сами бирају ко ће бити њихови представници у извршним органима и подсетио да се на резултате избора на КиМ одржаних 9. фебруара чекало месец дана.

 „А онда када смо сазнали утврдили смо да је Српској листи један мандат од 10 ускраћен због тога што су неки Албанци гласали за кандидата кога је Курти одабрао да представља Србе. А пре само пет година када су Срби били оптужени за то да су гласали за неке ромске, бошњачке и друге мањинске кандидате, централна изборна комисија је поништила пет мандата посланика на КиМ. Сада сви ћуте и то је илустрација двоструких стандарда у базичним постулатима владавине права на КиМ”, навео је шеф српске дипломатије. Ђурић је рекао да све то треба да уђе у извештаје јер се о томе недовољно говори.

„Ми смо овде да осигурамо да истина изађе на видео, да се све то чује, да се чује ко је пребијен у Косовској Митровици, да се чује ко је ухапшен на правди Бога, да се чује којим Србима је забрањено да се баве привредном делатношћу и којом, да се чује која српска роба не може да уђе на КиМ без обзира на споразуме и договоре, да се чује које мајке и која деца немају дечје додатке као последица дискриминаторских мера”, нагласио је Ђурић.

Он је навео да нема бољег доприноса Србије на 80. годишницу Повеље Уједињених нација него да кажемо да баш свака земља може да има случај као што је био наш случај на Косову и Метохији и да баш зато морамо да се ујединимо на нивоу међународне заједнице у поштовању принципа слободе, демократије, правде и територијалног интегритета и суверенитета.

 „Ја сада питам било кога, када говоримо о демократским начелима, ко је и када и где гласао за то да КиМ буде тзв. независна држава? Нико и никада. Чак ни на КиМ, чак ни након 1999. није било слободног и демократског, чак ни било каквог референдума о независности КиМ”, истакао је Ђурић.