Психоонколози доступни само у пет онколошких центара

Иако је медицина изузетно напредовала, нарочито у области дијагностике и лечења, малигне болести и даље представљају „најстрашнију дијагнозу” са којом се повезују беспомоћност, патња и умирање. И поред тога само 20 одсто оболелих и чланова њихових породица потраже психоонколошку помоћ. Овај вид подршке у Србији је доступан у свега пет од 25 онколошких центара.

То указује на недовољну свест о значају менталног здравља, али и на недостатак стручњака специјализованих за рад са онколошким пацијентима. Сваке године у Србији се открије око 42.000 новооболелих од неке малигнe болести, док више од 20.000 њих премине.

Како би се истакао кључни значај у пружању психосоцијалне подршке онколошким пацијентима и њиховим породицама, ове године је први пут у свету, а и у Србији, обележен 9. април као Светски дан психоонкологије.

Сандра Бијелац, психотерапеуткиња и председница Удружења „Психоонколошки центар”, истиче да дугогодишња сарадња са удружењима пацијената – „Леука”, ЛИПА, „Мијелом Србија” и Друштвом онколошких пацијената Врање – кроз заједничке пројекте, групе за психосоцијалну подршку, психолошке радионице и саветодавни рад, доноси значајна побољшања у области менталног здравља и квалитету живота оболелих и њихових најближих.

– Ум и тело морају функционисати заједно у благостању како би човек могао рећи да је здрав. Психоонколошка подршка још у току дијагностичких процедура, при самој сумњи да постоји онколошко обољење, смањује осећај усамљености и неразумевања и код оболелог и код њему блиских особа. Тада је и највећи степен анксиозности, катастрофичних предвиђања будућности, повлачења или појачаног социјалног функционисања. Болест једног члана увек је болест целе породице. Зато је важно да особа у току лечења не изгуби своју социјалну и породичну улогу. Често се болестан човек превише штити тако што му се одузимају одређене активности или пословни задаци, а то треба избегавати. Докле год особа може, требало би да настави са својим свакодневним задацима и улогама, како не би ушла у ситуацију хендикепа, односно улогу пацијента. Иако је неко оболео од малигне болести, он је и даље родитељ, брат. Тако му окружење шаље психолошку поруку да га није отписало и да га његова болест не дефинише већ га можда спречава да обавља све као раније, али то не сме да нарушава квалитет његовог живота – објашњава Бијелац.

Малигна болест најчешће се дијагностикује изненада, неочекивано и за особу је застрашујућа јер представља неизвесност како болести, тако и лечења. Ради се о изузетно стресном животном догађају. Иако је важност психолошке подршке пацијентима на лечењу од онколошких обољења веома важна, понекад се чини да је на нашим просторима окретање овој врсти помоћи и даље табу тема. Поводом Светског дана психоонкологије, Удружење „Психоонколошки центар” позива надлежне институције да предузму активније мере у решавању ових изазова, инспиришући се добрим праксама из света и региона.

– Заједнички смо дужни да пружимо подршку људима суоченим са дијагнозом рака – да им олакшамо пут ка излечењу, охрабримо их да изразе своја осећања и будемо уз њих свим срцем. Слушајмо их. Видимо их. Волимо их – поручује Бијелац.

Удружење „Леука” од самог свог оснивања је свесно важности психоонколошке подршке код лечења пацијената оболелих од хематолошких и свих других канцера.

– Уска сарадња са психоонколозима постоји више од шест година, а пре две године је крунисана оснивањем прве групе за психоонколошку подршку оболелима од канцера. У групи за подршку је око 20 оболелих који су тренутно на лечењу. Група одржава састанке онлајн због чињенице да су оболели на терапијама у болницама и због имунокомпромитованости која искључује физички контакт са другим лицима. Овај пилот-пројекат траје пуне две године и резултати су изузетни. Тренутно је у оснивању нова група оболелих, јер овакав вид подршке је самим начином функционисања ограничен бројем учесника. За учешће у групи се могу пријавити сви оболели од канцера без обзира на то која је врста канцера и у којој земљи се лече. Оболели се морају лично пријавити слањем пријаве на имејл-адресу „Леука група онко-подршке” – каже Предраг Слијепчевић, председник Удружења „Леука”.