У Хрватској уклањају српске а постављају усташке споменике

Специјално за „Политику”

Загреб – Хрватски Сабор изгласао је Закон о гробљима на основу којег се превиђа уклањање надгробних и свих других споменика постављених након 30. маја 1990, а који, на било који начин, „величају српску агресију на Републику Хрватску”. Тај акт ће спроводити јединице локалне самоуправе којима је остављен рок од пола године да уклоне споменике. Образлажући закон, министар правосуђа и управе истакао је да у Хрватској „нема места величању агресора у јавном простору неовисне и слободне Хрватске”, као и да се закон доноси због „заштите темеља државности и поштовања према жртвама”.

Из клуба посланика Домовинског покрета, странке која заступа изразито антисрпске ставове, изражена је снажне подршка закону. Они су поручили да „коначно престајемо да толеришемо симболе који вређају наше бранитеље и све оне који су дали животе за слободу”.

Саборски заступници Самосталне демократске српске странке критиковали су доношење закона. Сматрају да се ради о опасном преседану са „позивом на ревизионизам и продубљивање подела”. Председник СДСС-а Милорад Пуповац се обратио заступницима: „Водите рачуна да не идете предалеко с поверенствима, а жупанијама и с чишћењем гробља. Било да је реч о таксама било о симболима.”

Супротставио му се саборски заступник ДП-а Предраг Мишић, иначе вуковарски бранитељ српског порекла, политички егзибициониста који се залаже за оснивање Хрватске православне цркве, којом су још у Другом светском рату усташе хтеле заменити Српску православну цркву. Мишић је реплицирао рекавши да на вуковарском меморијалном гробљу, на коме су сахрањени хрватски војници погинули у бици за Вуковар, нема увредљивих натписа:

„На сваком споменику четнику пише да је погинуо бранећи српску земљу у Хрватској. Разумете ви то јако добро, само нећете да разумете”, рекао је Мишић чији се рођени брат борио на српској страни и данас живи у Србији.

Пуповац му је одговорио: „Шта ће све вама још сметати, нас је страх. А знам да вам ми сметамо овде, али нас није страх.”

У расправи је учествовала и саборска заступница СДСС-а Драгана Јецков из Негославаца код Вуковара која је иронично рекла да је „важно да након доношења овог закона у Хрватској више неће бити инфлације, бићемо самодостатни у пољопривредној производњи, неће бити непотизма, неће бити клијентелизма, свега онога што нашу земљу тренутно мучи”.

Закон је већином подржала и опозиција, а донет је након вишегодишњег вербалног терора екстремне деснице која је стварала утисак да су по целој Хрватској расути „четнички споменици”. Највише им смета гробница команданту српске Територијалне обране у Борову Селу Вукашину Шошкоћанину, који је учествовао у нападу на хрватске полицајце у том месту у мају 1991. На гробници породице Шошкоћанин стајала је спомен-плоча на којој је писало да је Вукашин, који се убрзо након сукоба у Борову Селу утопио у Дунаву, под врло чудним околностима, народни јунак, а споран је био овај натпис: „И сада гледам Борово рођено моје село, браћу и сестре српске борце. Моје битке бију жестоко, поносно дижу чело и српске заставе високо и тврдо на српској земљи стоје.”

Пре пола године „непознати извршилац” је уклонио спорну спомен-плочу, а сада ће бити уклоњени и остали надгробни споменици младићима који су погинули у рату, на којима најчешће пише да су погинули за Крајину или српску земљу. Има их пар десетак по Хрватској.

Да су многи у Хрватској желели пуно више од уклањања споменика који „величају великосрпску агресију” доказује пример села у општини Врси поред Задра, где је директор комуналног подузећа Зденко Којић својевремено затражио хитно уклањања ћириличног натписа на једној породичној гробници „како би избегли даље правно поступање”.

У увредљивом допису који је послао српској породици чији су преци ту сахрањени, написао је да управа гробља дозвољава употребу само латинице. Овај случај тада је наишао на осуду, али нема сумње да је наишао на одобравање хрватске деснице којој сметају споменици младићима који су изгубили животе у рату деведесетих. Оно што им не смета су споменици који величају НДХ, па се тако у Самобору може видети гробница на којој се фотографија извесног Вида Рошчака у усташкој униформи и натпис: „И на ономе свијету за дом увек спремни са добром вољом и божјом помоћи тако нам бог помогао и Марија божја мати за домовину смо ми Хрвати.”

У Хрватској је последњих година освануло мноштво споменика усташама из Другог светског рата који се називају „хрватским војницима”. У Марину Селу поред Пакраца, гдје су деведесетих ординирали Мерчепови ескадрони смрти, поносно стоји споменик у облику латиничног слова У на коме пише да је подигнут „У спомен сећање блајбуршким жртвама из Мариног Села и жртвама Крижног пута.” Испод имена из Другог светског рата, одана је почаст жртвама последњег рата. Они који су подигли споменик поменутог облика су изједначили усташе и оне који су погинули деведесетих, али то – никоме не смета.