Светска премијера „Златног доба” у Новом Саду

22. БФИ

Представа „Златно доба” припада 21. веку. Замишљена је као физички театар или игра овог века, из ког се рађа нови свет који још не видимо или прецизније будућност, рекао је недавно у сусрету са нашим новинарима Константинос Ригос, кореограф и редитељ овог остварења, које ће извести премијерно Балет Грчке националне опере из Атине 12. априла у 20 сати на сцени Српског народног позоришта у Новом Саду, у оквиру 22. Београдског фестивала игре.

– Представа је модерна: велики екран покрива целу сцену, користе се камере и телефони који су постали нови храм и вера којој се обраћамо целог дана, али се они користе и за снимање публике. Када смо стварали ову кореографију прошле године, нисмо знали да ће нам наслов „Златно доба”, фигуративно речено, украсти Доналд Трамп и да ће тај израз добити важну политичку конотацију. За мене у овом комаду то су жеља, иронија, критика данашњег друштва у коме живимо, али и подсећање на моју уметничку прошлост, на оперу, игру, балет. Ово је манифест у којем сам се ослањао на Чарлса Буковског и његове речи о „људима као диносаурусима” и на поему Пола Остера о уништењу и ономе што оно доноси – истакао је Константин Ригос недавно у Националној фондацији за игру о овој копродукцији Балета Грчке националне опере из Атине и БФИ, коју је подржала и Фондација грчког милијардера Ставре Нијаркоса.

Оригиналну музику за „Златно доба” написао је у већем обиму Теодор Реглис, грчки композитор млађе генерације, који је стварао за филм и ТВ, а да додамо да у комаду има популарних оперских арија, рока и грчке музике од ребетика до нових хитова поп звука и традиционала. Константин Ригос је осмислио сценографију, а приликом вајања кипа птице, једног од експоната великих димензија, драгоцени асистент био му је грчки вајар Петар Тулудис. Костиме је дизајнирала Јоана Тсами.

– Можда све ово о чему причам може деловати хаотично, али је моје дубоко уверење да из хаоса све настаје. Нема нарације, али ово дело није ни потпуно апстрактно. Основна идеја је моменат изненађења и неочекиваног. Комад има три дела, у првом почиње као забава и парти који води у ново веровање, а у трећем и у будућност. „Златно доба”, нови талас пореметиће све, слике из прошлости или будућности, мисли о љубави, вери, одсуству и напуштености. Да ли смо одевени или голи као цар? Слободни или опкољени? Да ли смо ми божје марионете или зимски путници који непрекидно у себи евоцирају летње ноћи? У рингу се боримо са самим собом или са сопственим сенкама, у тамним и бистрим плавим језерима. Догађаји који су оставили трајни утицај на наше животе и човечанство, мешавина музике и песама које се пуштају на грамофонима, ролнама, вокменима и бумбоксовима, уз мали оркестар који прати, баш као у Титанику, човечанство које нестаје. Музички Вавилон – објаснио је Константин Ригос своје дело „Златно доба” које траје 70 минута.

Велика сцена СНП-а биће потпуно „позлаћена”, а учествује тринаесторо играча Балета Грчке националне опере. Овај ансамбл од 50 уметника негује класичан репертоар, неокласичну и савремену игру, прати светске кореографске трендове, али открива и нове таленте и просторе.

Константинос Ригос ове године обележава три и по деценије уметничког рада, а комад „Златно доба” је, како је објаснио у сусрету са београдским новинарима, врста самопреиспитивања и ретроспективе његовог досадашњег стваралаштва. Рођен је у Атини, а паралелно је студирао економију и игру. Своју легендарну трупу „Октана” основао је 1990. године и са својим продукцијама обилазио свет. Његове представе су изведене на око 40 међународних фестивала у Грчкој и ван ње. Понео је Државну награду Грчке за уметничку игру (1995, 1996), Државну награду Грчке за кореографију (1999, 2001) и признање „Мелина Меркури” (1997).

Био је уметнички директор за сектор игре Националног театра Северне Грчке од 2000. до 2005. године. Режирао је бројне комаде грчког и интернационалног репертоара, мјузикле, опере, дечје представе, али и мултидисциплинарне продукције за Национални театар Грчке. Од 2018. године уметнички је директор Балета Националне опере Грчке. Од 2019. године на челу је Грчке националне школе игре, где је и сам дипломирао.

Комад „Златно доба” у Новом Саду је светска премијера, а у мају ће га после српске публике први пут гледати Атињани.