От­пад би мо­гао Са­вом и Ду­на­вом да „пу­ту­је” до де­по­ни­је

Фо­то

Ор­га­ни­за­ци­ја „Бе­о­град у по­кре­ту” на сво­јој ин­тер­нет ста­ни­ци об­ја­ви­ла је пред­лог да се у гра­ду уве­де си­стем реч­ног тран­спор­та ко­му­нал­ног от­па­да до де­по­ни­је „Вин­ча”, ко­ри­шће­њем бар­жи и бро­до­ва пре­ко Са­ве и Ду­на­ва. Из ове ор­га­ни­за­ци­је об­ја­шња­ва­ју да је у пи­та­њу мо­дер­на и одр­жи­ва прак­са ко­ја се већ при­ме­њу­је у ви­ше европ­ских гра­до­ва, а наш град за то има при­род­не, ин­фра­струк­тур­не и ло­ги­стич­ке пред­у­сло­ве.

– Сма­тра­мо да је по­сто­је­ћи мо­дел пре­во­за от­па­да до де­по­ни­је „Вин­ча”, ко­ји се у це­ло­сти осла­ња на ка­ми­он­ски тран­спорт, ду­го­роч­но нео­др­жив. Сва­ко­днев­но сто­ти­не ка­ми­о­на про­ла­зе кроз град­ске са­о­бра­ћај­ни­це, пра­ве­ћи до­дат­не гу­жве, по­ве­ћа­ва­ју­ћи еми­си­ју штет­них га­со­ва и до­дат­но оп­те­ре­ћу­ју­ћи град­ску ин­фра­струк­ту­ру – на­во­ди се у са­оп­ште­њу.

Упо­тре­бом реч­них пу­те­ва, ка­ко ка­жу, рас­те­ре­тио би се град­ски са­о­бра­ћај, уна­пре­ди­ла еко­ло­шка сли­ка гра­да и омо­гу­ћи­ло ефи­ка­сни­је упра­вља­ње от­па­дом.

– Ис­ти­че­мо да би реч­ни тран­спорт био по­себ­но по­го­дан за ве­ће пре­то­вар­не цен­тре, ко­ји би се мо­гли ор­га­ни­зо­ва­ти уз оба­лу, чи­ме би се сма­њио број по­је­ди­нач­них ка­ми­он­ских ту­ра до де­по­ни­је – ка­жу из ове ор­га­ни­за­ци­је и по­зи­ва­ју град­ске вла­сти, над­ле­жна пред­у­зе­ћа и ре­ле­вант­не струч­ња­ке да раз­мо­тре ову ини­ци­ја­ти­ву као озби­љан ко­рак ка са­вре­ме­ни­јем и од­го­вор­ни­јем упра­вља­њу ко­му­нал­ним от­па­дом.

Иде­ја по­пут ове, ка­ко нам је ре­као је­дан од ду­го­го­ди­шњих по­зна­ва­ла­ца де­по­ни­је у Вин­чи, је­сте ино­ва­тив­на, али је пи­та­ње да ли она у прак­си мо­же да се ре­а­ли­зу­је узи­ма­ју­ћи у об­зир кон­фи­гу­ра­ци­ју те­ре­на на де­по­ни­ји. Јер, на ме­сту где би се мо­гао гра­ди­ти при­стан за бар­же и бро­до­ве у Ду­нав се ули­ва Ошљан­ски по­ток. Тај део зо­ве се Ошљан­ска ба­ра и про­стор је мо­чва­ран. Из­над ба­ре на­ла­зи се по­гон за пре­ра­ду оцед­них во­да, ко­ји је из­гра­ђен ка­да је за­тво­ре­на ста­ра, а ни­кла но­ва са­ни­тар­на де­по­ни­ја. По­ви­ше тог по­го­на на­ла­зи се „те­ло” ста­ре де­по­ни­је за­тво­ре­не у ав­гу­сту 2021. го­ди­не и то на­кон го­то­во пет де­це­ни­ја ко­ри­шће­ња.

На овој де­по­ни­ји ко­ја се про­сти­ре на 42 хек­та­ра на­ла­зи се, пре­ма про­це­на­ма, че­тр­на­ест ми­ли­о­на куб­них ме­та­ра от­па­да. Ва­жно је на­по­ме­ну­ти да се ова де­по­ни­ја на­ла­зи на кли­зи­шту, ко­је још ни­је са­ни­ра­но и на ко­је ви­ше­стру­ко ути­чу во­де за­о­ста­ле у ње­ном „те­лу”. Због то­га се и по­ста­вља пи­та­ње ка­ко би се по­ред те де­по­ни­је от­пад мо­гао из­вла­чи­ти ка но­вој са­ни­тар­ној де­по­ни­ји, а да се ста­ра до­дат­но не по­ре­ме­ти.

И, на­рав­но, јед­но од пи­та­ња би­ло би на ко­ли­ко ме­ста у гра­ду је по­треб­но из­гра­ди­ти при­ста­не где би мо­гао да се до­во­зи от­пад.

Б. Ва­си­ље­вић