Но­ви Бе­о­град – 77 го­ди­на по­сто­ја­ња

Оп­шти­на Но­ви Бе­о­град обе­ле­жи­ла је ју­че 77 годинa по­сто­ја­ња, а све­ча­ност је ор­га­ни­зо­ва­на у кру­гу „по­ро­ди­це”. Про­сла­вља­ње Да­на оп­шти­не по­че­ло је по­ла­га­њем ве­на­ца гра­ди­те­љи­ма Но­вог Бе­о­гра­да у пар­ку Ушће ис­пред спо­мен-обе­леж­ја бри­га­ди­ри­ма. Вен­це су по­ло­жи­ли Ива­на Ни­ко­лић, пред­сед­ни­ца оп­шти­не Но­ви Бе­о­град, у при­су­ству пред­став­ни­ка Удру­же­ња гра­ди­те­ља Но­вог Бе­о­гра­да, Жи­ва­на Обре­но­ви­ћа, пред­сед­ни­ка Скуп­шти­не оп­шти­не, као и чла­но­ва Ве­ћа.

У оп­шти­ни су уру­че­не за­хвал­ни­це удру­же­њи­ма гра­ђа­на и ор­га­ни­за­ци­ја­ма ко­ји су до­при­не­ли раз­во­ју у сфе­ри кул­ту­ре, здрав­ства, спор­та, ху­ма­но­сти, еко­ло­ги­је и очу­ва­ња исто­риј­ских се­ћа­ња, као и по­себ­на при­зна­ња за по­је­ди­нач­не про­фе­си­је „По­ли­ца­јац го­ди­не” и „Ва­тро­га­сац го­ди­не”.

– Ле­по је на јед­ном ме­сту ви­де­ти вред­не, по­жр­тво­ва­не и струч­не љу­де ко­ји сво­јим ра­дом до­при­но­се да Но­ви Бе­о­град бу­де још леп­ше ме­сто за жи­вот и рад. Хва­ла вам што сте уло­жи­ли део свог зна­ња, ис­ку­ства и вре­ме­на, ко­је је си­гур­но у да­на­шњем са­вре­ме­ном и бр­зом све­ту је­дан од нај­дра­го­це­ни­јих ре­сур­са, а све ка­ко би по­мо­гли по­је­дин­ци­ма и гру­па­ма у раз­во­ју за­јед­ни­це. Иза сва­ке ве­ли­ке и успе­шне оп­шти­не и гра­да, ма где у све­ту, сто­је њи­хо­ви ста­нов­ни­ци ко­ји их сво­јом же­љом и за­ла­га­њем чи­не та­кви­ма – ре­кла је, из­ме­ђу оста­лог, Ни­ко­ли­ће­ва и ис­та­кла са­мо не­ке од про­је­ка­та оп­шти­не на ко­је су по­но­сни. Ме­ђу њи­ма су про­је­кат „До­бро до­шла, бе­бо, на Но­ви Бе­о­град”, као и оне ко­ји бри­ну о здра­вљу же­на и озе­ле­ња­ва­њу јав­них по­вр­ши­на.

Пр­ви исто­риј­ски траг о на­се­ља­ва­њу те­ри­то­ри­је са­да­шњег Но­вог Бе­о­гра­да за­бе­ле­жен је у вре­ме тур­ске вла­да­ви­не. У Кру­шев­ском по­ме­ни­ку (1713) сто­ји да је се­ло Бе­жа­ни­ја по­сто­ја­ло 1512. го­ди­не. Да је та­да има­ло 32 до­ма, да би се до 1810. њи­хов број уве­ћао на 115. У 18. ве­ку ста­нов­ни­штво је би­ло ис­кљу­чи­во срп­ско, а ка­сни­је се до­се­ља­ва­ју и дру­ге на­ци­о­нал­но­сти.

Пр­ви ур­ба­ни­стич­ки план ко­ји је пред­ви­ђао да се Бе­о­град про­ши­ри и пре­ђе на ле­ву оба­лу Са­ве из­ра­ђен је 1923. Три го­ди­не по­сле Дру­гог свет­ског ра­та, 11. апри­ла 1948, по­ста­вљен је ка­мен те­ме­љац Но­вог Бе­о­гра­да и у про­ле­ће 1948. на ле­вој оба­ли Са­ве је по­че­ло да се гра­ди на­се­ље. Објек­ти су ни­ца­ли јед­ни за дру­гим, а че­ти­ри го­ди­не ка­сни­је (1952) осно­ва­на је оп­шти­на Но­ви Бе­о­град.

Пре­тво­рен у нај­ве­ће гра­ди­ли­ште у зе­мљи, овај део Бе­о­гра­да је нео­че­ки­ва­но бр­зо по­стао „град у гра­ду”. Са­мо у пр­ве три го­ди­не кроз омла­дин­ске рад­не бри­га­де про­шло је око 200.000 сред­њо­шко­ла­ца, сту­де­на­та, рад­ни­ка и ин­же­ње­ра из свих кра­је­ва не­ка­да­шње Ју­го­сла­ви­је. Пре по­чет­ка град­ње, мо­чвар­но зе­мљи­ште је на­си­па­но пе­ском из Са­ве и Ду­на­ва да би се из­ди­гло из­над плав­них реч­них и под­зем­них во­да.

По бро­ју ста­нов­ни­ка, Но­ви Бе­о­град био је нај­ве­ћа оп­шти­на у он­да­шњој зе­мљи Ју­го­сла­ви­ји. Ма­да је ду­го сма­тран нај­ве­ћом спа­ва­о­ни­цом у Ср­би­ји, да­нас је Но­ви Бе­о­град ме­тро­по­лис ко­ји и да­ље ра­сте.

Сме­штен је на по­вр­ши­ни од 4.096 хек­та­ра, на над­мор­ској ви­си­ни из­ме­ђу 72 и 110 ме­та­ра.

Но­ви Бе­о­град има око 200 со­ли­те­ра и око 600 ве­ли­ких стам­бе­них обје­ка­та. Је­дан од нај­по­зна­ти­јих је За­пад­на ка­пи­ја Бе­о­гра­да, а на спи­ску пр­вих гра­ди­тељ­ских успе­ха би­ли су Па­ла­та фе­де­ра­ци­је, Сту­дент­ски град и пр­ви стам­бе­ни па­ви­љо­ни у То­ши­ном бу­на­ру. Од ка­сни­је по­диг­ну­тих ре­пре­зен­та­тив­них обје­ка­та ис­ти­чу се Ме­ђу­на­род­ни кон­гре­сни, кул­тур­ни и по­слов­ни „Цен­тар Са­ва”, згра­да „Ју­го­пе­тро­ла”, хо­те­ли „Ха­јат” и „Кра­ун пла­за”, ве­ли­ки тр­жни цен­три… Цео про­стор ис­пре­се­цан је мо­дер­ним са­о­бра­ћај­ни­ца­ма у ду­жи­ни од 160 ки­ло­ме­та­ра.

Са уред­ним трав­ња­ци­ма, број­ним др­во­ре­ди­ма, пар­ко­ви­ма и по­шу­мље­ним пла­то­и­ма, Но­ви Бе­о­град је оп­шти­на са нај­ви­ше зе­ле­ни­ла.