Како увести двократно радно време у правосуђу и управи

Ефикаснији рад правосуђа и управе био би могућ увођењем друге смене у поподневним часовима, уз помоћ такозваног непуног радног времена, које предвиђа Закон о раду. Овакав предлог упућен је Министарству правде, са идејом да се млади људи запосле у администрацији судова, тужилаштава и органа управе. То би помогло и смањењу незапослености и решавању великог броја предмета.

Предлог да се што шире примени законско решење о непуном радном времену упутио је потпредседник Удружења правника Србије Ратомир Слијепчевић, председник Мултидисциплинарног центра за подстицање интеграционих процеса и хармонизацију права.

Одредбе Закона о раду (чланови 39–41) наводе да „радни однос може да се заснује и за рад са непуним радним временом” у трајању од четири или пет часова дневно. Запослени који ради са непуним радним временом има право на зараду, друга примања и друга права из радног односа сразмерно времену проведеном на раду, осим ако за поједина права законом, општим актом и уговором о раду није другачије одређено.

Слијепчевић истиче да је тиме афирмисано начело о аутономији воље послодавца и запослених. Послодавац је дужан да размотри захтев запосленог са непуним радним временом за прелазак на пуно радно време, као и запосленог са пуним радним временом за прелазак на непуно радно време. Запослени који ради са непуним радним временом код једног послодавца може за остатак радног времена да заснује радни однос код другог послодавца и да на тај начин оствари пуно радно време.

– Шира примена ових законских решења омогућила би да се запосле многи који се воде као незапослени. Према службеној евиденцији, у Србији има пријављено преко 270.000 особа које желе да се запосле, а велики део њих чине правници. Запошљавање нових особа са непуним радним временом не би повећало трошкове, а допринело би већим приходима, посебно уплатама за пензијско и инвалидско осигурање. У пракси се несумњиво показало да би непуно радно време знатно допринело повећаној продуктивности и ефикасности у решавању захтева грађана и правних лица – каже Ратомир Слијепчевић.

Увођење непуног радног времена било би драгоцено у многим судовима и у управним органима који су затрпани нерешеним захтевима грађана.

– То важи за судске одлуке, одлучивање о легализацији, упису у катастар и друге захтеве грађана. У том циљу могла би се увести и друга смена, од 16 до 20 часова, или трећа смена, која подразумева три пута по четири сата рада, као вид непуног радног времена и рационалнијег коришћења пословног простора, посебно у својини државе и локалне самоуправе. Шире увођење друге и треће смене могли би тада да искористе запослени са пуним радним временом, незапослена лица, као и пензионери, нарочито у дефицитарним професијама – истиче Слијепчевић.

Додаје да би овакав распоред радног времена допринео хуманизацији процеса рада, јер би примена одредби о непуном радном времену дала далекосежне и многобројне позитивне ефекте у области продуктивности, здравственог стања запослених, образовања, васпитања деце, породичних и брачних односа.

– Посебан допринос хуманизацији процеса рада постигао би се ако би се омогућило увођење непуног радног времена свуда где то процес рада дозвољава и где постоји заинтересованост послодаваца и запослених лица, односно незапослених. Ово се може остварити без повећаних буџетских средстава, запошљавањем већег број млађих стручњака са четворочасовним или петочасовним дневним радним временом – каже наш саговорник.

У исто време би и они који су већ запослени, уколико то желе, могли да се определе за режим непуног радног времена.

– Увођење четворочасовног или петочасовног радног времена посебно би допринело знатно бољем здравственом стању запослених. Они би могли да више времена посвете својим породичним обавезама, стручном усавршавању, рекреацији и проширењу културних активности. Зато је неопходно стимулисати што ширу примену рада са непуним радним временом. Неформалне консултације са председницима појединих судова, адвокатима и незапосленим лицима потврђују потребу увођења непуног радног времена – истиче Слијепчевић.

Флексибилно и непуно радно време се последњих година, због свих својих предности, стимулише и све шире примењује у многим европским државама.