Црна Гора је земља станова без станара и станара без станова

Од нашег дописника

Подгорица – Цене станова у Подгорици, Будви, Тивту, Котору, Бару, Херцег Новом, Колашину и осталим градовима Црне Горе доживеле су метеорски пораст током протеклих десетак година. Очекивало се да ће током 2024. године доћи до смиривања тржишта, али то се није десило, јер је потражња имала одлучујућу улогу. Немали број аналитичара верује, међу њима посебно лидер Покрета за промене Небојша Медојевић, да је масовна изградња стамбених квартова у Подгорици, Будви и однедавно у Колашину прање нелегално стеченог новца од трговине наркотицима и цигаретама. Претеривање с ценама, где се квадрат стана не може купити испод 1.600 до 3.000 евра, довело је до застоја у продаји, али је то и знак да високе цене станова не прате животни стандард. Удружење подстанара „Мој дом” сматра да тржиште становања у Црној Гори не функционише у интересу људи, већ профита, као и да се више гради за странце и туристе него за оне који ту живе.

„Црна Гора показује јасне знакове прегрејаног тржишта некретнина, што ствара балон који прети да пукне, са озбиљним последицама по целокупну економију”, саопштили су из овог удружења. Објашњавају да су знаци „прегрејаног тржишта” раст цена, хиперпродукција луксузних станова, превелика понуда за непостојећу потражњу и зависност од туризма. Сликовити су истакли да је „Црна Гора земља станова без станара и станара без станова”. Више од 178.000 станова није у свакодневној употреби, од чега је 71.200 трајно напуштено или празно.

Према Монстату (Завод за статистику), сваки четврти стан у Црној Гори нема станара, док десетине хиљада људи живе у несигурним условима, под киријама које не могу да приуште, без правне заштите, под претњом избацивања или сезонског исељавања. Чињеница је да модел станоградње који данас доминира у Црној Гори не препознаје потребе радника, младих и породица, већ форсира сезонске и луксузне станове за богате инвеститоре, генеришући друштвену неједнакост и миграцију.

Најављени пројекти, попут Вељег брда и инвестиције вредне 3,5 милијарди евра у општини Улцињ, по мишљењу подстанара, могу допринети решавању стамбене кризе, али само ако се паметно усмере. Ако и ови пројекти заврше као нова „апартманизација” за елиту, Црна Гора ће изгубити још једну шансу да створи праведан, функционалан и инклузиван стамбени систем.

Од Владе Црне Горе „Мој дом” тражи да сваки пројекат гарантује минимално 30 одсто станова за приступачно становање, да укључује локалне заједнице у планирање, као и да се уведе модел који предвиђа задружно становање, порез на празне станове и регулацију туристичког најма.

Када би се увела нова политика у стамбеном газдовању, користи би имали не само подстанари већ и држава. Од 63 стана, колико поседује једна Будванка, није јасно колике и какве користи она заправо има од толиког броја стамбених јединица. Према подацима Управе за некретнине, једно физичко лице из Бара носилац је права својине на 52 стана, док је у Подгорици једна особа власник 36 станова. Становник Будве налази се и на четвртом месту као власник 32 стана, а Подгоричанин је на петом месту са 31 станом.

Према катастарским евиденцијама у Црној Гори, 660.000 становника поседује 298.228 станова. Два и више станова поседује 86.089 грађана. Цене станова брже расту у Подгорици него на нивоу ЕУ, и то скоро дупло. Према Монстату, просечна цена квадратног метра стана у новоградњи од јула до септембра прошле године износила је 1.824 евра. Међутим, подаци са тржишта показују да је просечна цена виша од статистичке, па је тако за стан у Подгорици потребно издвојити просечно 2.050 евра по квадратном метру.