„Алексија Рајчић“ гостује у Херцег Новом

Представа „Успаванка за Алексију Рајчић“ по тексту Ђорђа Косића, у режији Југа Ђорђевића и у извођењу Драме Народног позоришта из  Београда гостоваће вечерас  од 20.30 сати на сцени Дворане Парк у Херцег Новом, а у оквиру овогодишњег 30-сетог јубиларног издања Херцегновских априлских позоришних свечаности.  Ово дело у чијем фокусу је неравноправност жена у друштву и тражење слободе с оне стране закона настало је у  копродукцији са Стеријиним позорјем и Фондацијом „Нови Сад – Европска престоница културе“.

Полазишна тачка за писање драме „Успаванка за Алексију Рајчић” даровитом Ђорђу Косићу била је поново објављена књига „Затворенице” Милутина А. Поповића, која потиче с краја 19. века са исповестима затвореница из Пожаревачког казненог завода.  Драматург је Тијана Грумић, Андреа Рондовић је сценограф, Велимирка Дамјановић, костимограф, а Невена Глушица, композитор, Дамјан Кецојевић, кореограф… Уз глумицу Вању Ејдсу која тумачи насловну јунакињу, у уметничком тиму су и Ива Милановић, Новак Радуловић и Сара Ристић, Невена Милошевић, Вера Зечевић, Младен Лукић, Горан Милошевић, Данијела Милошевић.

Дело „Успаванка за Алексију Рајчић“ освојило је до сада бројна признања: Стеријину награду за текст, па још четири Стеријине награде: најбоља представа, глумачко остварење, оригинална сценска музика и сценски говор. Ту је и више награда на фестивалима у Чачку и у Алексинцу;  „Зоран Радмиловић“ у Зајечару, фестивалу Шабачко пролеће... док је Вања Ејдус за ову понела и престижно признање „Раша Плаовић“ свог матичног: Народног позоришта у Београду.

Текст „Успаванка за Алексију Рајчић” Ђорђа Косића издваја се због необичне формално-стилске поставке радње, бележе позоришни критичари, која приказује суморан положај жене у патријархалном друштву. Фрагментарно се приповеда судбина Алексије, на почетку занесене сновима о мушким рукама које ће је грлити, маштаријама које ће бити брутално разапете стварношћу, удајом за проблематичног Стамата. Њихово заједништво почиње криминалним активностима и његовим одласком у затвор, па каснијим злостављањем, због чега га она убија, и сама завршава у затвору... Овај наратив критички говори и о одсуству слободе и могућности избора жена, о паланачком погледу на свет који жену без мужа третира као губитницу, док се бахато и насилничко понашање мушкараца вреднује као нормалност. Комад је написан у стиху и има изразите поетске вредности, али и иронично бојење радње, обичаја и менталитета. Доноси зачудан спој традиције и провокације, кроз сусрет елемената народне песме и ласцивних, опсцених речи, што због контраста изазива особени шок, као и комички ефекат...