Коначно се уводи ред на тржишту пелета

Када за три месеца буде заживео Правилник о техничким и другим захтевима за чврста горива из дрвне биомасе, произвођачи у Србији ће моћи мало да одахну. Наиме, тада више у Србију неће моћи да се увози било какав пелет, што је био случај до сада, већ тачно прописаног квалитета.

Откако је почетком марта ове године после скоро годину дана поново дозвољен слободан увоз пелета и брикета у Србију, домаћи произвођачи су се поново нашли у нелојалној конкуренцији. Јер су цене увозног пелета значајно ниже од домаћег. Једино што су произвођачи и тражили од државе јесте да се донесе овај Правилник о техничким и другим захтевима за чију је иницијативу Радна група још пре годину дана поднела захтев. Иначе, произвођачи се за увођење правилника залажу још од 2016 године.

Захваљујући ангажману чланова Групација за обновљиве изворе енергије и примарну прераду дрвета и ефикасној иницијативи Центра за привредне иницијативе и брза решења Привредне коморе Србије (ПКС) донет је коначно пре неколико дана нови Правилник о техничким и другим захтевима за чврста горива из дрвне биомасе која ће се наћи на домаћем тржишту. Наиме, коначан текст правилника усвојен је и званично објављен 11. априла 2025. у „Службеном гласнику Републике Србије”, број 31/2025.

– Овим правилником први пут уводе се прецизни технички и други стандарди за чврста горива из дрвне биомасе, укључујући пелет и брикете, који се пласирају на домаће тржиште. Поред техничких захтева, обухвата и начин оцењивања њихове усаглашености, као и правила за означавање производа. Пелет који се убудуће буде продавао на домаћем тржишту мораће да прође лабораторијску анализу и испуни строге нормативе у погледу евентуалног садржаја штетних материја. Посебан значај овог прописа огледа се у томе што ће у Србији први пут систематски бити контролисане физичке и хемијске карактеристике дрвног пелета, као што су величина, облик, постојаност, калоријска вредност, ниво влаге и садржај пепела – али и параметри који директно утичу на здравље људи и животну средину, укључујући присуство тешких метала – арсена, кадмијума, хрома, бакра, олова, живе, никла, цинка, као и сумпора и азота – каже за „Политику” Љубинко Савић, секретар Удружења за енергетику у ПКС-у.

Истиче да нови правилник предвиђа да ће пре стављања на тржиште и произвођачи и увозници пелета и других дрвних горива бити у обавези да преконтролишу квалитет код акредитоване лабораторије. Ту се, пре свега, мисли на лабораторије у Институту „Винча” и „Југоимпорту”.

Производ у продаји мора да прати изјава о усаглашености која важи до продаје из одређене партије дрвног пелета и дрвних брикета, што ће бити важеће до тренутка продаје, објашњава Савић.

– На овај начин ће се увести ред на тржиште дрвне биомасе у складу са европским и међународним стандардима, а знаће се и калорична вредност сировине који се буде увозио, али и производио код нас. На овај начин ће се избећи и ситуација да сагоревањем брикета и пелета има много пепела и других остатка. Оно што предстоји јесте да се смање и сви други зависни трошкови који утичу на коначну цену пелета код нас, а то је цена горива која је виша него у БиХ или у Црној Гори, одакле се највише овај огрев и увозио до сада. Осим тога, велику улогу у одређивању крајње цене има и струја, која је такође у БиХ јефтинија него код нас. У крајњу цену домаћих произвођача пелета улази и цена радне снаге, транспорта… За све се то мора наћи неко изузеће како би домаћи произвођачи били конкурентни – наглашава Савић.

На питање да ли је квалитетан домаћи пелет много скупљи од увозног, каже да је у овом часу пелет који одговара нашем, а увози се из Хрватске по цени готово идентичној.

Истиче да у Србији годишње може да произведе око 500.000 тона пелета, што је довољно да се покрије домаћа потрошња, те да за увозом није ни било потребе, али да се увозни више куповао јер је био јефтинији.

Било како било, истиче да је најважније да ће се убудуће знати шта се продаје као пелет и од оног који се увози и да ће то осетити сигурно и сви они који се на овај начин греју.