Најмање 1.500 људи у Србији пати од полицитемије вере

На стручном скупу у Београду под називом „Лечење мијелопролиферативних неоплазми: од дијагнозе до терапије“, окупили су се домаћи стручњаци из Универзитетског клиничког центра Србије, доц. др Данијела Лековић и проф. др Андрија Богдановић, заједно са страним експертом, са циљем размене најновијих знања и искустава у лечењу мијелопролиферативних неоплазми (МПН), с посебним фокусом на полицитемију веру (ПВ), малигну болест коштане сржи хроничног тока.

Током скупа истакнути су најновији глобални трендови у лечењу овог обољења, који подразумевају рану интервенцију, постизање молекуларних одговора и ширење терапијских опција. Ови напреци отварају простор за раније укључивање терапије чак и код пацијената са нижим ризиком, с циљем дугорочне стабилизације болести, смањења симптома и спречавања озбиљних компликација.

„Све више разумемо да чак и пацијенти који припадају групи са ниским ризиком болести, имају два до три пута већи ризик од васкуларних догађаја у поређењу са општом популацијом, као и додатни ризик од трансформације болести. Са новим терапијским опцијама и свежим подацима све чешће разматрамо могућност да се пацијенти лече раније током тока болести. Ови напреци указују на глобални тренд ка циљаним, раним и модификаторским третманима полицитемије вере, али и других мијелопролиферативних неоплазми“, истакла је проф. др Клер Харисон, професор хематологије и консултант у болници „Guy’s and St Thomas“ у  Лондону, која је најавила и будућу сарадњу са Медицинским факултетом  Универзитета у Београду као гостујући предавач на позив доц. др Данијеле Лековић.

Полицитемија вера је ретка и непредвидива малигна болест која се најчешће јавља код особа старијих од 60 година, и погађа једнако и мушкарце и жене. Уколико се не лечи правовремено и адекватно, она може довести до озбиљних и често животно угрожавајућих компликација као што су тромбозе, инфаркти, мождани удар, плућна емболија, али и до трансформације болести у мијелофиброзу или акутну мијелоидну леукемију. Процењује се да у Србији од ове болести болује најмање 1.500 људи, док се годишње дијагностикује око 100 нових случајева.

Међу најчешћим симптомима ове болести наводе се хронични умор, свраб, ноћно знојење, болови у стомаку због увећане слезине, збуњеност и губитак концентрације, али и озбиљна ограничења у свакодневним активностима и емоционално оптерећење.

Како је наглашено, иако су иновативне циљне терапије за ово обољење регистроване у Србији, оне још нису доступне на Листи лекова који се издају о трошку обавезног здравственог осигурања, нити кроз алтернативне механизме као што су Фонд за ретке болести или члан 9. Због тога пацијенти којима су овакви лекови потребни морају да их плаћају сами, што многима није финансијски изводљиво.

Учесници скупа сафласили су се да је неопходно додатно оснажити дијалог између здравствених професионалаца, регулаторних тела и државних институција, како би се омогућио шири приступ савременим терапијама које побољшавају квалитет живота пацијената и смањују ризик од компликација. Индивидуализован приступ, редовна дијагностика и рана терапијска интервенција су кључни елементи у борби против ове болести.

Скуп је истакао и важност континуиране едукације здравствених радника кроз овакве догађаје, који подстичу сарадњу, размену искустава и примену савремених терапијских протокола у свакодневној клиничкој пракси.