Недеља, 20.04.2025. ✝ Верски календар € Курсна листа

Сва­ка оп­шти­на у Срп­ској има­ће ули­цу ја­се­но­вач­ких жр­та­ва

Док Ре­пу­бли­ка Срп­ска кроз име­на ули­ца на­сто­ји да трај­но са­чу­ва се­ћа­ње на жр­тве уста­шког те­ро­ра, у су­сед­ној Хр­ват­ској на­ја­вљу­ју по­ла ми­ли­о­на љу­ди на кон­цер­ту пе­ва­ча ко­ји сла­ви Ја­се­но­вац
Спо­ме­ник „Тополa ужа­са” на Тр­гу ја­се­но­вач­ких жр­та­ва ис­пред На­род­не скуп­шти­не РС (Фо­то/ М. Кре­ме­но­вић)

Од на­шег стал­ног до­пи­сни­ка  

Ба­ња­лу­ка – У знак се­ћа­ња на стра­да­ње у ло­го­ру Ја­се­но­вац, у свим оп­шти­на­ма и гра­до­ви­ма Ре­пу­бли­ке Срп­ске до кра­ја го­ди­не бар по јед­на ули­ца но­си­ће на­зив Ули­ца ја­се­но­вач­ких жр­та­ва. Ова су­ге­сти­ја Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске упу­ће­на је оп­шти­на­ма и гра­до­ви­ма у су­срет 22. апри­лу, да­ну ка­да се на­вр­ша­ва 80 го­ди­на од про­бо­ја пре­о­ста­лих ло­го­ра­ша из кон­цен­тра­ци­о­ног ло­го­ра Ја­се­но­вац. Ове го­ди­не у сва­кој основ­ној и сред­њој шко­ли у Срп­ској би­ће одр­жан по­се­бан час исто­ри­је по­све­ћен Ја­се­нов­цу и До­њој Гра­ди­ни, на­ја­вљу­ју вла­сти у Ба­ња­лу­ци. Сед­ми­ца кул­ту­ре се­ћа­ња на овај до­га­ђај у шко­ла­ма у РС се ор­га­ни­зу­је од 22. до 25. апри­ла.

Ди­рек­тор Цен­тра за ис­тра­жи­ва­ње ра­та РС Вик­тор Ну­ждић ре­као је да Срп­ска и Ср­би­ја на дан про­бо­ја ло­го­ра­ша не обе­ле­жа­ва­ју са­мо тај под­виг, већ се та­да за­јед­но се­ћа­мо свих жр­та­ва ге­но­ци­да у Не­за­ви­сној др­жа­ви Хр­ват­ској (НДХ).       

„Ге­но­цид се не мо­же ве­зи­ва­ти са­мо за Ја­се­но­вац. Би­ле су то че­ти­ри го­ди­не си­сте­мат­ског и план­ског ис­тре­бљи­ва­ња на те­ри­то­ри­ји це­ле НДХ. По­чев­ши од си­сте­ма ло­го­ра Го­спић–Ја­дов­но–Паг, пре­ко Бро­да на Дри­ни, Пре­би­ло­ва­ца, Мо­ти­ка, Шар­гов­ца, Дра­ку­ли­ћа, Шу­шња­ра, Га­ра­ви­ца, па до це­лог си­сте­ма ја­се­но­вач­ких ло­го­ра и До­ње Гра­ди­не, као ње­го­вог нај­ве­ћег стра­ти­шта и ме­ста на ком обе­ле­жа­ва­мо стра­да­ње. Број­на су ме­ста стра­да­ња и још ви­ше је стра­шних суд­би­на. Ја­стре­бар­ско и Си­сак су у исто­ри­ји је­ди­ни за­бе­ле­же­ни ло­го­ри за де­цу. Али стра­да­ња де­це је би­ло и у дру­гим ло­го­ри­ма, а мно­га од њих уби­је­на су на кућ­ним пра­го­ви­ма. И на­кон осам де­це­ни­ја те­шко je са­гле­да­ти и раз­у­ме­ти це­лу ге­не­зу тог зла. Ти зло­чи­ни су до да­нас не­до­вољ­но ис­тра­же­ни па све­до­чи­мо и ре­ви­зи­о­ни­зму у Хр­ват­ској”, ис­та­као је Ну­ждић.     

Ло­гор Ја­се­но­вац био је епи­цен­тар па­кла НДХ ко­ји је гу­тао љу­де од апри­ла 1941. до апри­ла 1945. го­ди­не. Пре осло­ба­ђа­ња, ве­ћи­на пре­о­ста­лих ло­го­ра­ша, њих око хи­ља­ду, по­ку­ша­ли су про­бој, иако је то зна­чи­ло го­то­во си­гур­ну смрт. Са­мо 169 ло­го­ра­ша је у том про­бо­ју ус­пе­ло. Спо­мен-под­руч­је До­ња Гра­ди­на (РС) чу­ва успо­ме­ну на 700.000 жр­та­ва кон­цен­тра­ци­о­ног ло­го­ра Ја­се­но­вац и ње­го­вог нај­ве­ћег стра­ти­шта у До­њој Гра­ди­ни.        

„Пре­ма по­да­ци­ма Зе­маљ­ске ко­ми­си­је Хр­ват­ске за утвр­ђи­ва­ње зло­чи­на оку­па­то­ра и њи­хо­вих по­ма­га­ча из 1945. го­ди­не број жр­та­ва ло­го­ра кре­ће се око 500.000 до 600.000, са на­гла­ском да та­чан број ни­кад не­ће мо­ћи би­ти утвр­ђен због то­га што је мно­ге жр­тве ’про­гу­та­ла’ Па­ћи­ли­је­ва пећ, мно­ге је од­не­ла ре­ка Са­ва. Ис­тра­жи­ва­ња из ше­зде­се­тих и се­дам­де­се­тих го­ди­на про­шлог ве­ка да­ла су по­дат­ке пре­ма ко­ји­ма је у си­сте­му кон­цен­тра­ци­о­ног ло­го­ра Ја­се­но­вац уби­је­но 700.000 љу­ди, од то­га 500.000 Ср­ба, 33.000 Је­вре­ја, 40.000 Ро­ма, 127.000 ан­ти­фа­ши­ста. Од то­га је 20.000 би­ло де­це”, под­се­ти­ли су из Вла­де Ре­пу­бли­ке Срп­ске.      

У исто вре­ме, у Хр­ват­ској се пи­ше дру­га­чи­ја вр­ста исто­ри­је. Су­сед­на зе­мља, пре­ма оце­на­ма из Ба­ња­лу­ке, по­ка­зу­је све ма­ње пи­је­те­та пре­ма жр­тва­ма. Та­мо­шњи Са­бор до­нео је од­лу­ку да се укло­не над­гроб­ни спо­ме­ни­ци по­ста­вље­ни на­кон 1990. го­ди­не ако на њи­ма пи­ше да су по­ги­ну­ли бра­ни­ли „Кра­ји­ну” или „срп­ску зе­мљу” јер се та­кви из­ра­зи сма­тра­ју „ве­ли­ча­њем агре­си­је”. Ра­ни­је је ди­рек­тор јед­ног ко­му­нал­ног пред­у­зе­ћа код За­дра пред­ло­жио чак и укла­ња­ње свих над­гроб­них спо­ме­ни­ка са ћи­ри­лич­ним нат­пи­си­ма. Го­во­ре­ћи о од­лу­ци Са­бо­ра Хр­ват­ске, Вик­тор Ну­ждић ка­же да је реч о спо­ме­ни­ци­ма љу­ди­ма чи­је су по­ро­ди­це ту жи­ве­ле ве­ко­ви­ма. „На­жа­лост, са­да у јед­ној зе­мљи ЕУ сме­та­ју и мр­тви Ср­би. Ја­сно је да је све то у ства­ри са­мо за­вр­ше­так про­јек­та пот­пу­ног ис­тре­бље­ња Ср­ба из Хр­ват­ске. Он­да ће им ре­ви­зи­ја би­ти још јед­но­став­ни­ја као и на­сто­ја­ње да се оправ­да на­ра­тив ко­ји у Хр­ват­ској по­сто­ји од де­ве­де­се­тих”, ис­та­као је Ну­ждић.     

За то вре­ме ме­ди­ји у Хр­ват­ској ба­ве се на­ја­вље­ним кон­цер­том Мар­ка Пер­ко­ви­ћа Томп­со­на, из­ве­шта­ва­ју­ћи о спек­та­клу ком ће, по на­ја­ва­ма, при­су­ство­ва­ти 500.000 љу­ди. Ако се та­ква оче­ки­ва­ња об­и­сти­не, то би зна­чи­ло да ће без­ма­ло сва­ко до­ма­ћин­ство у тој зе­мљи има­ти свог чла­на на кон­цер­ту пе­ва­ча ко­ји сем че­сто ко­ри­шће­ног на­ци­стич­ког по­здра­ва „За дом спрем­ни” у сво­јим сти­хо­ви­ма гло­ри­фи­ку­је на­ред­бо­дав­це и из­вр­ши­о­це уби­ста­ва у Ја­се­нов­цу и Ста­рој Гра­ди­шци.  

Ка­ко ја­вља­ју та­мо­шњи ме­ди­ји, до спек­та­кла на хи­по­дро­му су оста­ли ме­се­ци, а ор­га­ни­за­то­ри се ку­ну у по­ла ми­ли­о­на про­да­тих ула­зни­ца, што, ка­ко на­во­де, зна­чи да ће Томп­со­нов кон­церт би­ти нај­ма­сов­ни­ји пла­ће­ни кон­церт у исто­ри­ји му­зи­ке.        

„Уско­ро ће та­мо да се де­си ве­ли­ки кон­церт чо­ве­ка ко­ји пе­ва о ’Мак­со­вим ме­са­ри­ма’ ко­ји су кла­ли у Ја­се­нов­цу и Ста­рој Гра­ди­шци. Шта се то де­ша­ва у јед­ној зе­мљи ЕУ ако ће по­ла ми­ли­о­на љу­ди слу­ша­ти та­кав кон­церт? Све је то упо­зо­ре­ње ку­да се кре­ће не са­мо наш ре­ги­он већ це­ла Евро­па”, ис­та­као је Вик­тор Ну­ждић за Ал­тер­на­тив­ну те­ле­ви­зи­ју. Он за­кљу­чу­је да сва та де­ша­ва­ња све­до­че да Хр­ват­ска ни­је при­хва­ти­ла исти­ну о де­ша­ва­њи­ма у НДХ. „Оно што ми ра­ди­мо је­сте да са ин­сти­ту­ци­ја­ма Ре­пу­бли­ке Ср­би­је, са Срп­ском пра­во­слав­ном цр­квом, не­гу­је­мо кул­ту­ру се­ћа­ња”, ис­ти­че Ну­ждић. Он је на­по­ме­нуо да се по­след­њи рат не мо­же из­у­ча­ва­ти без кон­тек­ста де­ша­ва­ња у Дру­гом свет­ском ра­ту.    

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Spasologija
Svaka opstina republike srpske mora imati ulicu za nazivom"Ulica jesenovackih zrtava". Pola miliona ljudi koji ce doci na koncert neoustaskog pjevaca koji slavi Jasenovac ce biti iskljucivo etnicko cisti Hrvati. Nadajmo se da etnicko cisti stanovnici neke druga velike drzave Svije ne imitiraju Tompsona posto bi na koncert nekog nacionalistickog pjevaca kod njih moglo doci i 2 milijuna ljudi. Madjunarodno pravo ce morati uvesti paralelno pravo za ljude koji su protiv rata, nacizma i apokalipse.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.