Свака општина у Српској имаће улицу јасеновачких жртава
Од нашег сталног дописника
Бањалука – У знак сећања на страдање у логору Јасеновац, у свим општинама и градовима Републике Српске до краја године бар по једна улица носиће назив Улица јасеновачких жртава. Ова сугестија Владе Републике Српске упућена је општинама и градовима у сусрет 22. априлу, дану када се навршава 80 година од пробоја преосталих логораша из концентрационог логора Јасеновац. Ове године у свакој основној и средњој школи у Српској биће одржан посебан час историје посвећен Јасеновцу и Доњој Градини, најављују власти у Бањалуци. Седмица културе сећања на овај догађај у школама у РС се организује од 22. до 25. априла.
Директор Центра за истраживање рата РС Виктор Нуждић рекао је да Српска и Србија на дан пробоја логораша не обележавају само тај подвиг, већ се тада заједно сећамо свих жртава геноцида у Независној држави Хрватској (НДХ).
„Геноцид се не може везивати само за Јасеновац. Биле су то четири године систематског и планског истребљивања на територији целе НДХ. Почевши од система логора Госпић–Јадовно–Паг, преко Брода на Дрини, Пребиловаца, Мотика, Шарговца, Дракулића, Шушњара, Гаравица, па до целог система јасеновачких логора и Доње Градине, као његовог највећег стратишта и места на ком обележавамо страдање. Бројна су места страдања и још више је страшних судбина. Јастребарско и Сисак су у историји једини забележени логори за децу. Али страдања деце је било и у другим логорима, а многа од њих убијена су на кућним праговима. И након осам деценија тешко je сагледати и разумети целу генезу тог зла. Ти злочини су до данас недовољно истражени па сведочимо и ревизионизму у Хрватској”, истакао је Нуждић.
Логор Јасеновац био је епицентар пакла НДХ који је гутао људе од априла 1941. до априла 1945. године. Пре ослобађања, већина преосталих логораша, њих око хиљаду, покушали су пробој, иако је то значило готово сигурну смрт. Само 169 логораша је у том пробоју успело. Спомен-подручје Доња Градина (РС) чува успомену на 700.000 жртава концентрационог логора Јасеновац и његовог највећег стратишта у Доњој Градини.
„Према подацима Земаљске комисије Хрватске за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача из 1945. године број жртава логора креће се око 500.000 до 600.000, са нагласком да тачан број никад неће моћи бити утврђен због тога што је многе жртве ’прогутала’ Паћилијева пећ, многе је однела река Сава. Истраживања из шездесетих и седамдесетих година прошлог века дала су податке према којима је у систему концентрационог логора Јасеновац убијено 700.000 људи, од тога 500.000 Срба, 33.000 Јевреја, 40.000 Рома, 127.000 антифашиста. Од тога је 20.000 било деце”, подсетили су из Владе Републике Српске.
У исто време, у Хрватској се пише другачија врста историје. Суседна земља, према оценама из Бањалуке, показује све мање пијетета према жртвама. Тамошњи Сабор донео је одлуку да се уклоне надгробни споменици постављени након 1990. године ако на њима пише да су погинули бранили „Крајину” или „српску земљу” јер се такви изрази сматрају „величањем агресије”. Раније је директор једног комуналног предузећа код Задра предложио чак и уклањање свих надгробних споменика са ћириличним натписима. Говорећи о одлуци Сабора Хрватске, Виктор Нуждић каже да је реч о споменицима људима чије су породице ту живеле вековима. „Нажалост, сада у једној земљи ЕУ сметају и мртви Срби. Јасно је да је све то у ствари само завршетак пројекта потпуног истребљења Срба из Хрватске. Онда ће им ревизија бити још једноставнија као и настојање да се оправда наратив који у Хрватској постоји од деведесетих”, истакао је Нуждић.
За то време медији у Хрватској баве се најављеним концертом Марка Перковића Томпсона, извештавајући о спектаклу ком ће, по најавама, присуствовати 500.000 људи. Ако се таква очекивања обистине, то би значило да ће безмало свако домаћинство у тој земљи имати свог члана на концерту певача који сем често коришћеног нацистичког поздрава „За дом спремни” у својим стиховима глорификује наредбодавце и извршиоце убистава у Јасеновцу и Старој Градишци.
Како јављају тамошњи медији, до спектакла на хиподрому су остали месеци, а организатори се куну у пола милиона продатих улазница, што, како наводе, значи да ће Томпсонов концерт бити најмасовнији плаћени концерт у историји музике.
„Ускоро ће тамо да се деси велики концерт човека који пева о ’Максовим месарима’ који су клали у Јасеновцу и Старој Градишци. Шта се то дешава у једној земљи ЕУ ако ће пола милиона људи слушати такав концерт? Све је то упозорење куда се креће не само наш регион већ цела Европа”, истакао је Виктор Нуждић за Алтернативну телевизију. Он закључује да сва та дешавања сведоче да Хрватска није прихватила истину о дешавањима у НДХ. „Оно што ми радимо јесте да са институцијама Републике Србије, са Српском православном црквом, негујемо културу сећања”, истиче Нуждић. Он је напоменуо да се последњи рат не може изучавати без контекста дешавања у Другом светском рату.
Подели ову вест


Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.