Се­па­ра­ти­зам, по­сле Кве­бе­ка, све ја­чи и у Ал­бер­ти

Спе­ци­јал­но за „По­ли­ти­ку”

То­рон­то – Сва­ки че­твр­ти ста­нов­ник Ал­бер­те, њих 25 од­сто, по­др­жао би одва­ја­ње про­вин­ци­је од Ка­на­де, го­во­ри нај­но­ви­је ис­тра­жи­ва­ње јав­ног мње­ња ко­је је спро­вео Ин­сти­тут „Ан­гус Рид”. Ана­ли­ти­ча­ри ово ко­мен­та­ри­шу као за­бри­ња­ва­ју­ћи тренд јер, ка­ко на­во­де, овај се про­це­нат при­бли­жа­ва бро­ју из Кве­бе­ка, где про­це­нат ис­пи­та­ни­ка из­ра­жа­ва слич­не се­па­ра­ти­стич­ке те­жње.

„То ви­ше ни­је са­мо из­раз фру­стра­ци­је – то је по­зив на озби­љан раз­го­вор о де­цен­тра­ли­за­ци­ји мо­ћи у Ка­на­ди”, оце­њу­је проф. Да­ни­је­ла Ле­ве­ску, по­ли­тич­ка ана­ли­ти­чар­ка са Уни­вер­зи­те­та Ал­бер­та. „Љу­ди у Ал­бер­ти и Са­ска­че­ва­ну осе­ћа­ју да их фе­де­рал­на вла­да си­стем­ски за­не­ма­ру­је, на­ро­чи­то у ве­зи с енер­гет­ском по­ли­ти­ком и при­хо­ди­ма”, ка­же она.

У слу­ча­ју да Ли­бе­ра­ли по­но­во фор­ми­ра­ју вла­ду на са­ве­зном ни­воу, по­др­шка се­це­си­ји би, пре­ма ис­тра­жи­ва­њу, мо­гла да по­ра­сте и до 30 од­сто.

„То по­ка­зу­је ко­ли­ко је ду­бо­ка по­ли­тич­ка по­ла­ри­за­ци­ја у зе­мљи”, ис­ти­че Џеј­сон Ке­ни, бив­ши пре­ми­јер Ал­бер­те и ду­го­го­ди­шњи кри­ти­чар фе­де­рал­не по­ли­ти­ке пре­ма за­пад­ним про­вин­ци­ја­ма. „Ово ни­је са­мо по­ли­тич­ка кри­за – ово је кри­за иден­ти­те­та”, ис­ти­че он.

До­дат­но за­бри­ња­ва­ју­ће су број­ке ко­је се ти­чу од­но­са пре­ма САД – 22 од­сто ста­нов­ни­ка Ал­бер­те би ра­ди­је ви­де­ло сво­ју про­вин­ци­ју као део САД не­го Ка­на­де.

Фе­де­рал­не ре­ак­ци­је не из­о­ста­ју. Ли­дер кон­зер­ва­ти­ва­ца Пјер По­ли­јев по­звао је на очу­ва­ње је­дин­ства др­жа­ве:

„Ка­на­да је нај­у­спе­шни­ја ка­да смо ује­ди­ње­ни. Мо­ра­мо да слу­ша­мо За­пад, а не да га ућут­ку­је­мо”, кон­ста­ту­је он.

С дру­ге стра­не Марк Кар­ни, во­ђа Ли­бе­ра­ла и пре­ми­јер ко­ји је на че­лу вла­де за­ме­нио Тру­доа, оце­њу­је из­ја­ве о се­це­си­ји као кон­тра­про­дук­тив­не:

„Ова­кве иде­је са­мо до­ли­ва­ју уље на ва­тру. Уме­сто дра­ма­тич­них из­ја­ва, по­треб­на нам је по­ли­ти­ка ко­ја пре­по­зна­је и вред­ну­је до­при­нос сва­ке про­вин­ци­је”, ка­же пре­ми­јер Кар­ни.

Упр­кос по­ра­сту се­па­ра­ти­стич­ког рас­по­ло­же­ња, ве­ћи­на гра­ђа­на Ал­бер­те и да­ље се из­ја­шња­ва за оста­нак у Ка­на­ди. Ипак, пре­ма ре­чи­ма Ле­ве­ску­о­ве, „ово је озбиљ­но упо­зо­ре­ње фе­де­рал­ној вла­ди да мо­ра пред­у­зе­ти кон­крет­не ко­ра­ке ка­ко би по­ка­за­ла да је чи­та­ва Ка­на­да јед­на­ко ва­жна – од Но­ве Шкот­ске до Бри­тан­ске Ко­лум­би­је”.

Рас­ту­ћи се­па­ра­ти­стич­ки сен­ти­мент у Ал­бер­ти и дру­гим за­пад­ним про­вин­ци­ја­ма осве­тља­ва ду­бље пу­ко­ти­не у ка­над­ском фе­де­рал­ном си­сте­му. Да би се очу­ва­ло је­дин­ство зе­мље, би­ће по­треб­на но­ва ви­зи­ја – она ко­ја не иг­но­ри­ше гла­со­ве с пе­ри­фе­ри­је, већ их укљу­чу­је у са­мо ср­це по­ли­тич­ког од­лу­чи­ва­ња.