Не­тан­ја­ху и ње­гов син „за­ра­ти­ли” са Ма­кро­ном

Још јед­ном се по­твр­ђу­је ка­ко ивер не па­да да­ле­ко од „по­ли­тич­ке кла­де”. Изра­ел­ски пре­ми­јер Бен­ја­мин Не­тан­ја­ху и ње­гов син Ја­ир удру­жи­ли су се у на­па­ду на Ема­ну­е­ла Ма­кро­на због на­ја­ве да ће Фран­цу­ска при­зна­ти Па­ле­сти­ну – је­дан у уло­зи до­брог, а дру­ги ло­шег по­ли­цај­ца.

Ја­ир Не­тан­ја­ху (33) ина­че по­знат по сво­јим увре­дљи­вим и кон­тро­верз­ним об­ја­ва­ма на дру­штве­ним мре­жа­ма због ко­јих је сво­је­вре­ме­но ту­жен, бу­квал­но је опсо­вао Ма­кро­на. „Ј..и се!”, по­ру­чио је Ма­кро­ну син изра­ел­ског пре­ми­је­ра на ен­гле­ском је­зи­ку на „Ик­су” у су­бо­ту ка­сно уве­че:

„Да за не­за­ви­сност Но­ве Ка­ле­до­ни­је! Да за не­за­ви­сност Фран­цу­ске По­ли­не­зи­је! Да за не­за­ви­сност Кор­зи­ке! Да за не­за­ви­сност Ба­ски­је! Да за не­за­ви­сност Фран­цу­ске Гви­не­је! За­у­ста­ви­те нео­им­пе­ри­ја­ли­зам Фран­цу­ске у за­пад­ној Афри­ци”, по­ру­чио је Ја­ир, очи­глед­но ме­ша­ју­ћи Гви­не­ју са Фран­цу­ском Гва­ја­ном.

Ње­гов пост је био од­го­вор на Ма­кро­но­ву по­ру­ку на ис­тој дру­штве­ној мре­жи: „Ов­де чи­там сва­шта о на­шим на­ме­ра­ма за Га­зу. Став Фран­цу­ске је ја­сан. Да ми­ру. Да без­бед­но­сти Изра­е­ла. Да па­ле­стин­ској др­жа­ви без Ха­ма­са.”

По­сле ове про­бле­ма­тич­не из­ја­ве Ја­и­ра ње­гов отац Бен­ја­мин Не­тан­ја­ху је дан ка­сни­је на „Ик­су” по­ку­шао да из­гла­ди ства­ри. Изра­ел­ски пре­ми­јер је по­ру­чио да во­ли и по­др­жа­ва свог си­на Ја­и­ра ко­јег на­зи­ва „пра­вим ци­о­ни­стом”, иако се не сла­же са на­чи­ном на ко­ји је од­го­во­рио фран­цу­ском пред­сед­ни­ку. Изра­ел­ски пре­ми­јер за­пра­во ни­је про­пу­стио при­ли­ку да, дру­гим ре­чи­ма, са­оп­шти Ма­кро­ну исто оно што ми­сли и ње­гов син. Не­тан­ја­ху је ре­као да је Ма­кро­но­ва из­ја­ва „те­шка гре­шка” јер је је­ди­на ам­би­ци­ја па­ле­стин­ске др­жа­ве да „уни­шти Изра­ел”.

Бен­ја­мин Не­тан­ја­ху је до­дао да до са­да ни­је­дан члан Ха­ма­са или Па­ле­стин­ске упра­ве ни­је осу­дио на­пад на ју­жни Изра­ел 7. ок­то­бра 2023. и ма­са­кр ко­ји су та­да по­чи­ни­ли над је­вреј­ским ци­ви­ли­ма, што, ка­ко ка­же, ука­зу­је на њи­хо­ве пра­ве на­ме­ре. Не­тан­ја­ху је по­том до­дао да Изра­ел не­ће при­хва­ти­ти „мо­рал­не про­по­ве­ди” о ус­по­ста­вља­њу па­ле­стин­ске др­жа­ве ко­ја би пред­ста­вља­ла прет­њу за Изра­ел, од оних ко­ји се про­ти­ве и не­за­ви­сно­сти Кор­зи­ке, Но­ве Ка­ле­до­ни­је и дру­гих те­ри­то­ри­ја, чи­ја не­за­ви­сност не би пред­ста­вља­ла прет­њу за Фран­цу­ску.

Па­ле­стин­ско Ми­ни­стар­ство спољ­них по­сло­ва у Ра­ма­ли осу­ди­ло је ју­че кри­ти­ке Бен­ја­ми­на Не­тан­ја­хуа на ра­чун фран­цу­ског пред­сед­ни­ка Ема­ну­е­ла Ма­кро­на: „Ми­ни­стар­ство сма­тра ове из­ја­ве ја­сним при­зна­њем Не­тан­ја­ху­о­вог стал­ног не­при­ја­тељ­ства пре­ма ми­ру за­сно­ва­ном на ре­ше­њу о две др­жа­ве, као и очи­глед­ним од­ба­ци­ва­њем ме­ђу­на­род­ног ле­ги­ти­ми­те­та и упор­ним да­ва­њем пред­но­сти на­си­љу и вој­ним ре­ше­њи­ма у од­но­су на по­ли­тич­ки пут.”

Ма­крон је „ис­про­во­ци­рао” изра­ел­ског пре­ми­је­ра и ње­го­вог си­на ка­да је за те­ле­ви­зи­ју Франс 5 про­шле сре­де из­ја­вио да би Фран­цу­ска мо­гла у ју­ну да при­зна па­ле­стин­ску др­жа­ву то­ком кон­фе­рен­ци­је УН у Њу­јор­ку.

„Не ра­дим то да бих не­ко­ме удо­во­љио. Учи­ни­ћу то јер ће у не­ком тре­нут­ку то би­ти пра­вич­но. Бу­ду­ћи да же­лим да уче­ству­јем у ко­лек­тив­ној ди­на­ми­ци, то би та­ко­ђе омо­гу­ћи­ло они­ма ко­ји бра­не Па­ле­сти­ну да за­уз­врат при­зна­ју Изра­ел, не­што што мно­ги од њих не чи­не”, ре­као је Ма­крон.

Иако је Па­ле­сти­ну при­зна­ло ско­ро 150 зе­ма­ља, ве­ћи­на за­пад­них си­ла то ни­је учи­ни­ла, укљу­чу­ју­ћи САД, Ве­ли­ку Бри­та­ни­ју, Фран­цу­ску, Не­мач­ку и Ја­пан. Ме­ђу зе­мља­ма ко­је не при­зна­ју Изра­ел су Иран, Си­ри­ја, Је­мен и Са­у­диј­ска Ара­би­ја.

„Наш је циљ да у ју­ну, за­јед­но са Са­у­диј­ском Ара­би­јом, пред­се­да­ва­мо кон­фе­рен­ци­јом на ко­јој би мо­гли окон­ча­ти план ре­ци­проч­ног при­зна­ва­ња”, ре­као је фран­цу­ски пред­сед­ник.

Ове Ма­кро­но­ве из­ја­ве иза­зва­ле су и та­лас кри­ти­ка де­сни­чар­ских гру­па у Фран­цу­ској, на­кон че­га се чи­ни­ло да је фран­цу­ски пред­сед­ник по­ку­шао да до­дат­но по­ја­сни свој став: „По­др­жа­вам ле­ги­тим­но пра­во Па­ле­сти­на­ца на др­жа­ву и мир, као што по­др­жа­вам пра­во Изра­е­ла­ца да жи­ве у ми­ру и без­бед­но­сти, ко­је при­зна­ју њи­хо­ви су­се­ди. Чи­ним све што мо­гу са на­шим парт­не­ри­ма да по­стиг­не­мо овај циљ ми­ра ко­ји нам је за­и­ста по­тре­бан.”

Ина­че ово ни­је био пр­ви ме­ђу­на­род­ни скан­дал Ја­и­ра Не­тан­ја­хуа. Он је у жи­жу јав­но­сти до­шао пр­ви пут 2017. го­ди­не ка­да је на „Феј­сбу­ку” об­ја­вио спор­ну ка­ри­ка­ту­ру на ко­јој су Џорџ Со­рос и Илу­ми­на­ти у об­ли­ку реп­ти­ла пред­ста­вље­ни као го­спо­да­ри ко­ји кон­тро­ли­шу по­ли­тич­ке про­тив­ни­ке ње­го­вог оца ме­ђу ко­ји­ма је и бив­ши пре­ми­јер Ехуд Ба­рак. Аме­рич­ке је­вреј­ске ор­га­ни­за­ци­је и по­ли­ти­ча­ри у Изра­е­лу су осу­ди­ле овај по­тез Не­тан­ја­ху­о­вог си­на, ре­кав­ши да ка­ри­ка­ту­ра има ан­ти­се­мит­ске еле­мен­те. Због овог, али и дру­гих слич­них на­па­да на изра­ел­ску вој­ску и по­ли­ти­ча­ре Бен­ја­мин Не­тан­ја­ху и ње­го­ва су­пру­га Са­ра су чак мо­ра­ли јав­но да за­мо­ле свог си­на да пре­ста­не с об­ја­ва­ма на дру­штве­ним мре­жа­ма, јер су сма­тра­ли да иза­зи­ва тен­зи­је и ште­ти ими­џу по­ро­ди­це.

То­ком 2023. Ја­ир Не­тан­ја­ху се при­вре­ме­но пре­се­лио у Ма­ја­ми, на Фло­ри­ду, јер је у Изра­е­лу ту­жен због кле­ве­та ко­је је ши­рио по дру­штве­ним мре­жа­ма. Ње­го­во од­су­ство из зе­мље је по­ста­ло уоч­љи­во то­ком вој­не ак­ци­је про­тив Ха­ма­са у Га­зи. Мно­ги изра­ел­ски гра­ђа­ни су се та­да вра­ти­ли из ино­стран­ства да би по­мо­гли вој­сци да се об­ра­чу­на са па­ле­стин­ским ми­ли­тан­ти­ма, али не и Ја­ир. Не­за­до­вољ­ни ре­зер­ви­сти ко­ји су мо­ра­ли да оста­ве сво­је по­ро­ди­це да би уче­ство­ва­ли у ору­жа­ним ак­ци­ја­ма у Га­зи оп­ту­жи­ли су пре­ми­је­ро­вог си­на да се кри­је од вој­не уни­фор­ме у апарт­ма­ну на Фло­ри­ди ко­ји пла­ћа 5.000 до­ла­ра ме­сеч­но.