Америка царинским тарифама не штети само другима, већ и себи

Недавно су Сједињене Државе користиле разне изговоре да најаве увођење царина којима наносе штету готово свим својим трговинским партнерима, укључујући Кину и Србију. Царине према Кини достигле су чак 145 одсто, према Србији 37 одсто, а Босни и Херцеговини, Северној Македонији и другим балканским земљама од 10 до 35 процената. Глобални „рат царинских тарифа” који су покренуле САД озбиљно крши основне економске и тржишне законе, штети мултилатералном трговинском систему и озбиљно утиче на глобални економски поредак и стабилност ланаца производње и снабдевања, изазивајући глобалне критике земаља широм света и међународних организација.САД највише профитирају од економске глобализације.

У марту ове године генерална директорка Светске трговинске организације Нгози Оконџо-Ивеала објавила је чланак у којем истиче да су САД дугорочни корисник мултилатералног трговинског система, те да настављају да остварују вишак профита и добијају знатне дивиденде кроз ток капитала отворених тржишта и извоз интелектуалне својине. Коришћењем царинске тарифне „палице” САД не само да неће помоћи у решавању свих постојећих структурних проблема, већ ће погоршати домаћу економску инфлацију и повећати оперативне трошкове предузећа.

Подаци Питерсон института за међународну економију показују да ће више од 90 одсто царинских трошкова бити пребачено на америчке увознике, крајња предузећа и потрошаче. Међународни монетарни фонд упозорио је да ће америчке царине донети огромне ризике светској економији услед њеног спорог опоравка. Брус Касман, водећи економиста Џеј Пи Морган Чејса, рекао је да би ризик глобалне рецесије ове године могао да порасте са 40 на 60 одсто. Такозване реципрочне царине САД је типично понашање унилатерализма, протекционизма и економског малтретирања. САД се баве „царинским тарифним уценама” и следе принципе „Америка на првом месту” и „Америчка изузетност” у покушају да жртвују интересе земаља широм света да би служиле интересима хегемоније САД.

Кина је земља древне цивилизације и земља ритуала и лепог понашања, а кинески народ верује у то да према другима треба бити искрен и да је поверење основа свега. Не изазивамо невоље, али се невоља не плашимо. Притисак и претње нису прави начин да се носи са Кином. Кина је до сада, а и од сада ће наставити да предузима чврсте мере да заштити свој суверенитет, безбедност и развојне интересе.

Председник Кине Си Ђинпинг нагласио је да у царинском тарифном рату неће бити победника, а они који иду против света ће се изоловати. Суочена с нестабилношћу светске економије коју су изазвале САД, Кина ће се увек придржавати истинског мултилатерализма и чврсто промовисати отварање на високом нивоу. Кинеска економија је веома отпорна, има довољну покретачку снагу, велики потенцијал и широк простор развоја. Узимајући у обзир различите неизвесне факторе, „два заседања” КП Кине поставила су годишњи циљ економског раста на око пет одсто у 2025. години, у потпуности представљајући своју чврсту основу и велико самопоуздање. Последњих година допринос Кине глобалном економском расту дуго је остао на нивоу од 30 одсто, чинећи је тиме највећим светским покретачем раста и највећим трговинским партнером више од 150 земаља и региона широм света.

И Кина и Србија чврсто практикују либерализацију и олакшавање трговине и инвестиција, а прича о сарадњи Кине и Србије за обострану корист јесте најбоља слика тога. Споразум о слободној трговини Кине и Србије званично је ступио на снагу у јулу 2024, чиме је постао први споразум о слободној трговини потписан између Кине и неке земље централне и источне Европе. Кина и Србија
укинуле су царину за 90 одсто царинских артикала, а коначни проценат увоза бесцаринских артикала за обе стране достигао је око 95 одсто. Уз коришћење принципа слободне трговине, обим трговине између Кине и Србије је у 2024. порастао за 31,8 одсто на годишњем нивоу, а извоз Србије у Кину за 38,8 одсто.

Вођене сарадњом између Пекинга и Београда, кинеске компаније у Србији изградиле су први мост, први ауто-пут и прву брзу пругу у Европи, што је олакшало трговинску и људску размену, покренуло међусобну промоцију инфраструктуре и инвестиција, подстакло економски развој Србије, а све зарад све чвршћих кинеско-српских односа и све јачег кинеско-српског „челичног пријатељства”.

Историја и стварност показали су да је мултилатерални трговински систем заснован на правилима, у циљу заједничких интереса свих земаља. У трговинским и царинским тарифним ратовима нема победника, а за протекционизам нема излаза. Суочена с понашањем неких великих сила које слепо верују у превласт снаге и стављају сопствену државу на прво место, Кина, као одговорна велика држава, прва је устала и зауставила ту моћ, не само да би заштитила своја легитимна права и интересе, већ и заједничке интересе међународне заједнице, као и да би спречила да се човечанство врати у свет џунгле, где важи закон јачег.

Кина је спремна да са Србијом и другим земљама заједничким снагама заштити међународни систем с Уједињеним нацијама у својој сржи и међународни поредак с међународним правом као основом, како бисмо заједно допринели већој стабилности и додали још позитивне енергије глобалном економском развоју.

*Амбасадор Кине у Републици Србији