Лекови за бубрежне пацијенте и даље нису доступни

У свету свака десета особа болује од хроничне бубрежне болести, док се у Србији процењује да око 700.000 људи има ових проблема. Предвиђа се да ће до 2040. ова болест постати пети водећи узрок смрти на глобалном нивоу

Глоса: Због асимптоматског тока и недовољно развијених програма скрининга болест бубрега је недовољно препозната и леченаИако је дијагностика хроничне бубрежне болести у Србији значајно унапређена и даље постоје озбиљни проблеми у доступности терапија. Забрињавајуће је ограничен приступ лековима за пацијенте у предијализној фази, као и чињеница да одређене савремене терапије нису доступне нефролошким и кардиолошким пацијентима којима су неопходне, а које би могле успорити напредовање болести и одложити потребу за дијализом – речено је на панел-дискусији „Живот са кардио-реналним синдромом 2025”, одржаној поводом Светског дана бубрега.

Наглашена је и важност раног препознавања и адекватног лечења овог комплексног стања које повезује срчане и бубрежне болести. Панелисти су истакли кључне изазове са којима се бубрежни пацијенти суочавају, посебно у погледу доступности терапија. Истакнута је и хитна потреба за унапређењем терапије на дијализи, јер више од 5.000 пацијената користи ову методу лечења, као и за даљим развојем трансплантационог система, с обзиром на то да око 600 пацијената у нашој земљи тренутно чека на трансплантацију бубрега.

Проф. др Мирјана Лаушевић, нефролошкиња на УКЦС и председница Удружења нефролога Србије, истиче да од хроничне болести бубрега болује сваки десети човек у свету, а сваки трећи има факторе ризика за њен настанак. Заступљеност хроничне болести бубрега међу дијабетичарима и оболелима од кардиоваскуларних болести је вишеструко већа. Повећан ризик смртног исхода оболелих, који се односи првенствено на кардиоваскуларне узроке, указује на неопходност њеног раног препознавања и лечења. Нажалост, због асимптоматског тока и недовољно развијених програма скрининга, ова болест је недовољно препозната и лечена. „Иако су фактори ризика за њен настанак бројни, највећи бенефит за друштво и појединце има примена скрининг програма код оболелих од дијабетеса и хипертензије, два најчешћа узрока ове болести глобално. После више деценија током којих смо као нефролози имали ограничене могућности лечења ове болести, појава нових терапијских опција за успоравање њене прогресије је пружила могућности које не искључују све претходно наведене стратегије, већ напротив потенцирају њихове бенефите. Зато је важан задатак нашег друштва да обезбеди доступност лекова болесницима”, казала је Лаушевићева.

Да је веза између кардиоваскуларних болести и болести бубрега изузетно важна указао је проф. др Арсен Ристић, кардиолог из Универзитетског клиничког центра Србије. Наиме, срчана слабост може погоршати функцију бубрега и обрнуто, што чини сарадњу кардиолога и нефролога од пресудног значаја. „Срчану слабост може да изазове или погорша читав низ обољења. Осим тога ови пацијенти често имају и друге придружене болести и због свега тога јако лошу прогнозу. Међутим изузетно је значајно, да је данашња савремена терапија врло ефикасна код већине болесника без обзира на узрок који је довео до појаве срчане слабости. Такође, новим терапијским принципом можемо први пут да пресечемо зачарани круг између везе болести бубрега и кардиоваскуларног система. Данас можемо и оно што никада раније нисмо могли, а то је да са једним терапијским принципом веома успешно лечимо и срчану слабост и бубрежну слабост и дијабетес. Ово је редак пример у медицини да шта год да је узрок срчаног попуштања можемо врло ефикасно да је збринемо. Савремена терапија је драстично променила перспективе пацијената и за свега неколико недеља од оптимизације терапије велика већина наших болесника се много мање замара и више нема ни гушење ни отоке ногу. Много пута се десило да болесник који је на први преглед дошао на инвалидским колицима јер због гушења не може да хода и у папучама јер због отока не може да обује ниједне ципеле на контролу долази лако ходајући у својим ципелама са много мање замарања”, навео је Ристић.

Знајући да су дијабетес и хипертензијa два водећа узрока за настанак хроничне болести бубрега, неопходна је боља едукација пацијента од стране лекара о овом здравственом проблему, праћење стања бубрега на од три до шест месеци из крви и урина, исхрана и редовна физичка активност, напоменула је Бојана Марковић из Удружења за борбу против дијабетеса „Плави круг”. Такође, како је додала, за особе са дијабетесом је најважније да им ниво шећера у крви буде добро регулисан, јер у супротном долази до развијања компликација дијабетеса.

Ивана Јовић из Удружења пацијената „Донорство је херојство” осврнула се на Белу књигу о хроничној болести бубрега, стратешки документ који дефинише циљеве пацијената у сарадњи са доносиоцима одлука.

„Задовољни смо што је унапређена рана дијагностика – лекари опште праксе сада ће одмах добијати нотификације када пацијент има повишене вредности које указују на оштећење бубрега. Међутим, и даље нас забрињава што, упркос одобрењу лекарских комисија, лекови за бубрежне пацијенте нису доступни. Према одговору који смо добили од доносиоца одлука, тренутно не постоје финансијска средства за ове терапије, што значи да ће само пацијенти који могу да плате ове лекове имати приступ лечењу. Важно је напоменути да сваки дан одлагања дијализе представља бенефит за квалитет живота пацијента, али и уштеде за државу, јер терапија дијализом кошта неколико стотина евра, а пацијент је користи три пута недељно. Такође, постоји велика потреба за унапређењем терапија за пацијенте на дијализи. Иако су и ти лекови прошли сва лекарска одобрења и комисије за стављање на листу, и даље се чека на њихову доступност. Трансплантациони систем је и даље нестабилан, а на првом месту очекујемо да се што пре регулише Закон о пресађивању људских органа, који већ скоро четири године чека на корекцију. Квалитетан закон са добрим приступом и применом може значајно унапредити трансплантациони систем у нашој земљи. Живот бубрежног пацијента је круг – предијализа, дијализа, трансплантација – и квалитетно лечење мора бити обезбеђено у свакој фази”, сматра Јовићева.

У свету свака десета особа болује од хроничне бубрежне болести, док се у Србији процењује да око 700.000 људи има проблема са бубрезима. Предвиђа се да ће до 2040. хронична бубрежна болест постати пети водећи узрок смрти на глобалном нивоу.