Сваки пацијент заслужује модеран приступ лечењу

Удружење пацијената „Уро такт” настало је под покровитељством Форума пацијената Србије, мрежне организације која окупља више од 40 удружења пацијената са тешким онколошким, аутоимуним и ретким болестима. Основан 2016. године, форум је настао са циљем да оснажи глас пацијената у Србији, подржи удружења у развоју и охрабри људе да јавно проговоре о својој болести. Током година реализовано је више од 200 радионица, трибина, панела и кампања, едуковани су јавност, медији и доносиоци одлука, а сваке године организован је препознатљив „Онко форум”. Управо из тог великог кровног оквира и подршке, рођен је и наш „Уро такт” – као одговор на потребу да се чује глас оболелих од рака мокраћне бешике, простате, тестиса и бубрега.

Сваке године више од 6.000 људи у Србији добије дијагнозу неке од ових болести. А чак 2.500 њих изгуби битку. То нису бројке на папиру – то су очеви, мајке, синови, пријатељи, партнери. Људи. И за њих, али и за све оне који тек улазе у ову тешку животну борбу, основан је „Уро такт”.

Као позоришни и радио редитељ, целог живота сам се бавио гласовима – и оним изреченим, и оним прећутаним. Зато данас, као председник овог удружења, желим да помогнем да се ови прећутани гласови – гласови пацијената и њихових породица – јасно и гласно чују. А моја мотивација није само професионална. Она је дубоко лична. У мом породичном стаблу постоје болне тачке које носим у срцу – изгубио сам блиске претке од карцинома бубрега и простате. Те ране не зарастају, али могу да се претворе у снагу.

Наше удружење је међу првим ове врсте у Србији. Његов назив – „Уро такт” – није случајан. То је игра речи, али и симболика. Време је да ови канцери добију свој такт – свој ритам у медијима, у институцијама, у друштву. Да престану да буду „невидљиви”, а постану препознатљиви, разумљиви и – победиви.

Посебно смо фокусирани на рак мокраћне бешике, који сваке године однесе више од 1.000 живота у Србији. Ова болест се често развија подмукло и без гласне јавне пажње. Управо зато смо организовали едукативне трибине за медије и конференције за медије посвећене карциному бешике, на којој су говорили водећи уролози, онколози и пацијенти. Два наша члана Ружица Божовић и Томислав Милетић су поделили своја искуства о борби са овом подмуклом болешћу, њихова животна прича покренула је публику да нам се јави и подсетила нас да иза сваке дијагнозе стоји човек.

Прошле године смо се посветили и карциному простате – једном од три најчешћа облика рака код мушкараца. Поново смо нагласили колико је важно да мушкарци говоре о здрављу, да се редовно контролишу и да се сруше табуи. И ове године настављамо у том правцу.

У сарадњи са Институтом за јавно здравље „Милан Јовановић Батут”, планирамо акцију која ће покренути организовано тестирање мушкараца на ПСА (простатно-специфични антиген), један од најважнијих маркера за рано откривање карцинома простате. Истовремено, до краја године планирамо серију едукативних трибина под насловом „О татама и простатама” – где ћемо отворити простор за дијалог, едукацију и подршку, у заједници и са стручњацима.

Поред простате, све више пажње усмеравамо и на карцином бубрега, који представља озбиљан изазов, нарочито у метастатској фази. Недавно смо као представници пацијената учествовали на форуму Удружења медикалних онколога Србије (УМОС), где су се водиле стручне дискусије о савременим терапијским приступима у лечењу. УМОС форум је, на основу међународних препорука и сагледаних података о пракси лечења у Србији, упутио конкретне предлоге Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) да се у терапију прве линије лечења одмаклог и метастатског карцинома бубрега укључе опције које су у складу са светским стандардима. Као удружење пацијената, подржавамо ову иницијативу, јер верујемо да сваки пацијент у Србији заслужује приступ лечењу које је у најмању руку једнако ономе у развијеним здравственим системима.

Када погледамо целокупну слику малигнитета у Србији – 42.000 новооболелих и преко 20.000 преминулих сваке године – постаје јасно да више нема простора за чекање. Бројке морају да се мењају, одмах. И та промена почиње од нас – од сваког појединца, породице, новинара, лекара, политичара.

„Уро такт” није само удружење пацијената. То је покрет. Позив на солидарност. Такт који окупља све који верују у правовремену дијагнозу, доступно лечење и живот достојан човека. Јер када здравље дође у питање – сваки ритам значи живот.

Приредила Данијела Давидов Кесар