Мађари сумњају да је вирус слинавке „биолошки напад”

Мађарска је сугерисала да би „биолошки напад” могао да буде извор епидемије слинавке и шапа у тој земљи, што је изазвало затварање граница и масовно клање стоке на северозападу. Мађарска је прошлог месеца пријавила први случај те болести у последњих 50 година на фарми говеда на северозападу у близини границе са Аустријом и Словачком, саопштила је Светска организација за здравље животиња, позивајући се на мађарске власти, пренео је Ројтерс.

Провере су извршене на фармама широм Мађарске до данас, а само четири у погођеном северозападном региону дале су позитивне резултате.

– У овој фази можемо рећи да се не може искључити да вирус није природног порекла, можда имамо посла са вештачки направљеним вирусом – рекао је шеф кабинета премијера Виктора Орбана Гергељ Гуљаш на конференцији за новинаре пре два дана. Одговарајући на питање, Гуљаш је рекао да не може да искључи да је избијање вируса резултат биолошког напада, не дајући информације о томе ко би могао да буде одговоран. Он је рекао и да је сумња заснована на за сада усменим информацијама добијеним из стране лабораторије и да њихови налази још нису у потпуности доказани и документовани.

У Европи је тренутно потврђено укупно 11 жаришта, прво у Немачкој, као и на шест фарми у Словачкој и четири у Мађарској.

У Србији су мере предострожности подигнуте на највиши ниво и за сада није забележена ниједна сумња, нити потврђен случај болести слинавке и шапа, потврдило је недавно Министарству пољопривреде. На граничном прелазу Хоргош постављене су дезобаријере са дезинфекционим пунктовима за путничка и теретна возила која улазе у Србију. У односу на процену ризика од даљег ширења болести могуће је и да ће мере дезинфекције возила бити уведене и на другим граничним прелазима.

Како су пре неколико дана известили европски медији, појачане контроле у Словачкој изазвале су у једном тренутку огромне застоје на ауто-путу ка Чешкој. Званичници су потврдили да су колоне у обе траке биле дугачке и 12 километара. Полиција је саветовала возачима да користе мање граничне прелазе за путовање у Чешку.

Словачка је, крајем марта, прогласила ванредно стање у покушају да ослободи земљу од слинавке и шапа након избијања три случаја на различитим фармама. Аустријске власти су у међувремену привремено затвориле неколико граничних прелаза како би спречиле да се болест прошири на њихову територију из Мађарске и Словачке.

Како за „Политику” каже др Мирослав Валчић, професор на Факултету ветеринарске медицине у Београду у пензији, први случајеви слинавке и шапа откривени су у Немачкој, али још није до краја разјашњено одакле је вирус.

Пут преноса ка Мађарској и Словачкој вероватно је из примарног жаришта у Немачкој. Највероватније преко транспортних возила, али је познато и да људи могу да буду преносиоци иако не могу да оболе. Према његовим речима, Немци су, како се могло чути, успели да зауставе вирус. Међутим, како истиче, још нико није дефинисао одакле је настао у тој земљи. Напомиње да „ вирус не може да падне с неба”, али да ће европска референтна лабораторија у Тибингену свакако дати одговор.

Валчић објашњава да је реч о вирусу који често и брзо мутира. Један је на почетку, други на крају епизоотије. То смо, каже, видели и код короне, како се мењала током пандемије.

– Мора се наћи одговор одакле је слинавка јер ово је кључна ствар у борби. То би нас довело и до одговора који је ово сој вируса. Није тешко направити нови сој у лабораторији. Исто тако није тешко ни сакрити да је вирус из лабораторије. Вирус слинавке и шапа не може бити вештачки, осим ако се неки геном тог вируса не „закачи” на неки други вирус – објашњава Валчић.

Он не сумња да ће Мађари открити истину, јер имају добре службе, а вирус је лако изоловати.

– Ако би био вештачки, то би могло да се сазна – наглашава наш саговорник.

На питање колико је Србија у опасности у овом тренутку од преношења ове болести животиња, он каже да су апсолутно сви угрожени који се граниче са тим земљама и који немају контролу уласка и изласка.

Слинавка и шап је изузетно опасна заразна болест животиња која не представља опасност по људе, а оболевају говеда, свиње, овце, козе и други папкари. Приликом потврде вируса прописују се строге и ригорозне мере контроле и сузбијања даљег ширења – обавезу усмрћивања и нешкодљивог уклањања свих преосталих животиња на фарми, успостављање зоне заштите и надзора, забрану премештања живих животиња и производа животињског порекла. Због свега овога може изазвати огромне економске последице по државу у којој се болест открије.