Будимпешта помаже прогоњеним хришћанима широм света

Специјално за „Политику”

Будимпешта ‒ Државни секретар задужен за помоћ прогоњеним хришћанима, Тристан Азбеј, најавио је у Бриселу да је мађарска влада издвојила 4,6 милиона евра као помоћ хришћанским социјалним мисијама, хуманитарним програмима, изградњи православне школе и верске заједнице са центром у Сирији.

У разговору за МТИ уочи међународне конференције подршке Сирији, Азбеј је рекао да ће Мађарска помоћи суседима Сирије у збрињавању избеглица и миграната из те земље, како би се што пре вратили у домовину.

Ради стабилности Сирије, морамо учинити све што можемо у областима политике и дипломатије, јер су сиријски мигранти тежак терет за суседне земље и представљају безбедносне и друге социјалне ризике за Европску унију, рекао је Азбеј. Према његовим речима, стабилност Сирије је кључна за побољшање безбедносног окружења у Европи у време када се континент суочава са сукобом дуж свог источног крила и када је његова безбедност угрожена миграционим притиском са Блиског истока.

„Мађарска сматра да ново привремено руководство Сирије, ЕУ и сви међународни актери морају учинити све што је могуће да у Сирији обезбеде услове који омогућавају повратак избеглица и миграната”, рекао је он и додао да је Мађарска „од почетка штитила интересе сиријских хришћана”.

Будимпешта, каже он, очекује од сиријског руководства и међународне заједнице да дају све од себе како би гарантовали безбедност и људска права сиријских верских мањина, укључујући и хришћане. Мађарска је у протеклих седам година потрошила 28 милиона евра на подршку прогоњеним хришћанима и сиријском народу преко хришћанских институција, подсетио је државни секретар.

„Не показујемо солидарност само са Сиријцима, укључујући и хришћане који пате, већ и са суседним земљама које се боре са теретом избеглица”, рекао је Азбеј, истичући подршку коју је Мађарска пружила земљама као што су Јордан, Либан и Турска кроз хуманитарни програм „Мађарска помаже”.

Помоћ прогоњеним хришћанима могла би да буде тачка повезивања у односима Мађарске и САД, верује Азбеј и истиче да је испуњена нада Мађарске да ће избор Доналда Трампа отворити „златно доба односа Мађарске и САД”. Посета министра спољних послова Петера Сијарта и његови састанци на министарском нивоу у Вашингтону и Њујорку показали су отвореност, дијалог и заједничка размишљања, као и позитиван приступ програму „Мађарска помаже” и питању подршке прогоњеним хришћанима, рекао је он.

Азбеј каже да је то први пут да су се Трампова администрација и мађарска влада сложиле да међународни развој и помоћ треба да служе циљевима као што су помоћ прогоњеним хришћанима и заустављање миграције пружањем помоћи тамо где је то потребно.

Извештаје у опозиционој штампи да је прва Трампова администрација подржала програм „Мађарска помаже” и да је америчко финансирање било кључно за покретање мађарског програма помоћи прогоњеним хришћанима, државни секретар је назвао лажним вестима. Мађарска влада је била прва у свету која је одлучила да помогне хришћанима који трпе прогон широм света, рекао је он и демантовао да су САД пружиле финансијску подршку хуманитарном програму владе у Будимпешти.

Хришћани су приликом пописа 2011. године чинили 10 одсто сиријског становништва, а 10 година касније остало их је око 2,5 одсто. Већина су чланови Грчке православне цркве у Антиохији (700.000) или Сиријске православне цркве. Католици углавном припадају Мелкитској грчкокатоличкој цркви, а присутне су и маронитска, сиријска, јерменска и калдејска католичка црква. Остали хришћани припадају источним заједницама које у Сирији постоје од најранијих дана хришћанства, када су сви хришћани били део једне Свете католичке и апостолске цркве.

Током протеклих седам година мађарска влада потрошила је око 20 милиона америчких долара на 38 програма у Либану, а посебно је поносна на чињеницу да је обновила око стотину древних хришћанских цркава и да је спремна да настави ангажовање у том правцу. Једно од кључних питања у вези са будућношћу хришћанске заједнице у Либану јесте када ће се сиријске избеглице које је та земља примила вратити кући, с обзиром на то да се брига о њима показала као велики терет за Либан.

У вези са тим проблемом шеф мађарске дипломатије Петер Сијарто је рекао да је „сада, када је Асад отишао, време да међународна заједница промовише репатријацију Сиријаца који су побегли у Либан”. Он је позвао на стварање неопходних политичких, безбедносних и економских услова за повратак тих људи својим кућама.