Пенале за превремено пензионисање имају готово све европске земље

Новим изменама Закона о пензијском и инвалидском осигурању хрватски пензионери старији од 70 година убудуће неће више морати да плаћају пенале због превремених пензионисања. Због тога се они ових дана сматрају највећим добитницима пензијске реформе, док су најгоре прошле мајке пензионерке које су се пензионисале пре 2019. године, које би могле да остану без додатног стажа за децу, што у Србији није случај. 
Како предвиђа нови хрватски пензијски закон, укидање пенала се односи и на постојеће пензионере старије од 70 година и њихове пензије ће убудуће бити веће за око 55 евра, пише „мировина.хр”. 
Оно што је важно јесте да за превремено пензионисање са напуњених 70 година постоји неколико различитих стопа умањења од шест до 20,4 одсто. 
И док српски пензионери мало-мало питају има ли шансе да се укину „казне” и за њих после навршених 65 година старости, од званичника више нико ни не помиње ову врућу тему. Спорадично синдикати спомену ову ствар, али и они све мање.

Упитан има ли простора да се ова одредница у неком тренутку измени и у домаћем законодавству како би и српски пензионери били „добитници” као њихови исписници у Хрватској, др Никола Алтипармаков из Фискалног савета Србије каже за „Политику” да сви јавни пензијски системи представљају одраз друштвеног компромиса – између пензионера који примају пензије и младих радника који плаћају пензијске доприносе из својих зарада. Како се мењају одлике друштва, тако се током година и деценија мењају и одлике јавних пензијских система. Тако је на пример, пре 50 или 60 година у многим земљама, укључујући Србију, било опште прихваћено да се жене пензионишу пет година пре мушкараца. 
– Током година друштвене еманципације и равноправности полова, ово је промењено тако да се старосна доб постепено изједначава до 2032, када ће се и мушкарци и жене у Србији пензионисати са 65 година старости. Ипак, постоји могућност да се женама омогући додатни пензијски стаж у зависности од броја деце, што је законска измена која се тренутно разматра у Хрватској. Србија је, међутим, ову измену већ усвојила у оквиру пензијске реформе 2014. године, додуше са одложеним дејством – тако да ће након изједначавања старосне доби за мушкарце и жене 2032. године жене добијати по шест месеци додатног пензијског стажа за прво и друго дете (поврх две године додатног стажа за треће дете, што је одредба која је већ одавно на снази у Србији). Ово се може сматрати примером социјално одговорних и финансијски одрживих друштвених компромиса у оквиру пензијског система – каже Алтипармаков. Нажалост, додаје, из различитих политичких разлога, пензијске измене често не морају бити ни социјално одговорне ни финансијски одрживе. Тренутна пензијска дебата у Хрватској управо је пример неконструктивних и кратковидих политичких компромиса. 
– Наиме, Хрватски пензијски систем оптерећује тзв. други стуб, односно законски обавезни приватни пензијски фондови који узимају новац од јавног пензијског система, али осигураницима не пружају повећање пензија – напротив, пензије у Хрватској биле би више да други стуб никада није ни уведен. Зато су, на пример, Пољска, Мађарска, Чешка и Словачка својевремено укинуле други стуб. И хрватска влада је 2009. године исто покушала да укине други стуб, али није била довољно политички одлучна да се супротстави утицајним финансијским лобијима који држе обавезне приватне пензијске фондове другог стуба – објашњава наш саговорник. Према његовим речима, у одсуству политичке воље да се укине други стуб и да се на тај начин повећају пензије свим пензионерима, хрватска влада прибегава неконструктивним компромисима где се једној, мањој скупини пензионера повећавају пензије – али о трошку преосталих пензионера. 
– Тако ће цену умањења пенала за превремено пензионисање платити сви остали пензионери који се пензионишу у редовној старосној доби, кроз мање износе својих пензија. Зато је, на пример у Србији однос просечне плате и просечне пензије безмало 50 одсто, док је овај однос непуних 40 процената у Хрватској. То је цена популистичких мера пензијске политике – мањи износи просечне пензије за све пензионере – категоричан је Алтипармаков. 
Србија је 2014. године спровела одлучну пензијску реформу у складу са најбољом европском праксом, укључујући и одговарајуће износе пенала за превремено пензионисање. Притом, важно је поменути да сличне и још веће износе пенала имају и практично све друге европске земље, док су малтене идентични износи пенала за превремено пензионисање били прописани пензијским законом у бившој Југославији 1964. године. 
– Отуда сматрам да је правац пензијске реформе из 2014. године оптимално одабран за Србију и да на њему треба истрајати, без популистичких странпутица које се тренутно разматрају у Хрватској – закључује др Алтипармаков.