Највише хране пласирамо у Босну и Херцеговину и Турску

Спољнотрговинска робна размена је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини. Земље чланице ЕУ чине 56,1 одсто укупне размене у прва два месеца 2025, док је лане, у исто време, тај удео био 60,5 процената, наводи се у најновијем извештају МАТ-a. Посматрано појединачно по земљама, Немачка је по значају робне размене са Србијом на лидерској позицији са уделом од 11,8 одсто (годину дана раније 14 одсто). 
Кина је другопласирана, али са знатно бољим резултатом у односу на период јануар–фебруар 2025 – њен удео у укупној робној размени Србије је увећан са 8,5 одсто на 10,5, и то тако што је у робном извозу увећан са 5,7 одсто на шест, односно у робном увозу са 10,7 одсто на 13,8 одсто. На увозној страни Кина је лидер, и то први пут, са осетном предношћу у односу на увоз који стиже из Немачке. Како је напоменуто, у претходном броју МАТ-а истакнуто је и да је укупна вредност размене у 2024. релативно посматрано значајније повећана и са Турском (за један процентни поен), а то се наставља и почетком ове године. Турска је тренутно на шестој позицији по нивоу значајности у структури укупног робног извоза, иза Немачке, Кине, Италије, Румуније и БиХ. Занимљив податак у извештају јесте и да су за сектор производње прехрамбених производа највећа извозна тржишта БиХ и Турска са 11,6 одсто и 7,8 одсто. 
Иначе, група класификације делатности са највећим учешћем (26,5 одсто или 125,8 милиона евра) у укупном извозу ове области остали су прерада и конзервисање воћа и поврћа са кумулативним растом од 22,1 одсто. Следећа по вредности извоза је група производња уља и масти која чини 15,6 одсто (или 73,9 милиона евра) извоза ове области и има раст од 39,5 одсто у односу на период јануар–фебруар 2024.