Тодоровић: У наредним данима топло, али нисмо завршили са хладним временом у априлу

Метереолог Недељко Тодоровић изјавио је данас да нас у наредних четири до пет дана очекује суво и натпросечно топло време за ово доба године са летњим температурама које прелазе 25 степени, али упозорава да још увек нисмо завршили са пролазним хладним временом које је карактеристично за април.

Он је Танјугу рекао да је могућа киша током ноћи у појединим деловима земље, али да ће затим бити суво и топло.

"Већ од среде 23. априла, почеће облаци и у среду и четвртак могуће су мање кише, али већ  26. и 27. априла стижу локални пљускови са грмљавином, што је типично време за крај априла и почетак маја. Мислим да ће падавине у априлу бити мање од просечних, али да ће их зато у мају бити више", рекао је Тодоровић.

Истиче да су у мају неминовне непогоде, кише са грмљавинама, али да не може да каже у којој количини.

"То је карактеристика наше климе. Пљускови са грмљавинама почињу од краја априла, па се захуктавају у мају и јуну. Најучесталија појава тих непогода је друга половина јуна и прва половина јула", рекао је Тодоровић.

Истакао је да грађани не треба да се жале на кишу.

"То је богатство које пада са неба. Прво енергетски због хидроелектрана и река, због водоснабдевања, јер треба нешто да се пије, а и због пољопривреде. Нормално је да у летњим данима, посебно у мају, постоје локалне непогоде које напреве штету, али то је данак који мора да се плати природи", истикао је Тодоровић.

Што се тиче пијавица које се све чешће појављују код нас, Тодоровић је рекао да оне функционишу слично као велика торнада у Америци.

"Ми овде у Европи имамо мала торнада, за разлику од Америке. И то је одувек тако било. Њихова учесталост је у Европи већа у Великој Британији, Француској, Немачкој, Пољској, Мађарској, Словенији и Хрватској, и они имају вишеструко већи број тих појава од нас. Ми смо негде ту на граници са тим земљама", наводи метереолог.

Наглашава да није свака година иста.

"Код нас у просеку има два до три такве појаве и понекад их је немогуће регистровати, јер су то мали вртлози, димензија од неколико десетина метара. Али може се на основу последица, рушења дрвећа и однешених кровова, као и специфичног трага који остави за собом, видети да се ради о пијавици", објаснио је Тодоровић.

Истакао је да постоје године које су погодније за појаву пијавица као што је била 2014, када смо имали више киша и поплава, и када је, на основу података које је он прикупио, било седам до осам у Србији и још три до четири у Црној Гори, а има и година када нема ниједна.