Тко скаче вриједи, тко не скаче не вриједи

Блокада РТС-а траје већ данима. Нема Јутарњег програма, нема Дневника. Студенти који само желе да скачу и беспослени грађани, по налогу пленумаша, спречавају новинаре медијског јавног сервиса да обављају свој посао, од којег живе и издржавају породице.

Разлог – бесмислени подухвати блокадера нису главна вест. На лажном студентском сервису Н1 даноноћно извештавају о њиховим акцијама, студенти гостују у емисијама, а аналитичарима сузе теку док о њима говоре. Низ леђа. Професионално и објективно.

Требало би да се у свим медијима извештава само о њима, њиховој безгрешности и памети.

„Јавни сервис плаћамо сви“, мантра је коју понављају чак и блокадери који су издржавана лица, која не плаћају своје рачуне, самим тим ни таксу за РТС. Ипак, они би да одлучују шта је у општем интересу, јер се „они питају“. Знам многе људе који их ништа нису питали и не занима их њихово мишљење. Надам се да због тога неће бити сурово кажњени од стране пленумаша, њихових послушника и улизица.

Мера професионализма и објективности је, по мишљењу блокадера,  спремност да се до апсурда велича улога студената који само желе да скачу  у друштву, јер су они једини који  могу и знају да нас изведу на прави пут. Помоћи ће и онима који помоћ не траже нити им је потребна. Све остало је бескичмењаштво, крвављење руку, диктатура. Аланфордовским речником – тко скаче вриједи, тко не скаче не вриједи.

Медији у којима блокадери и њихови помагачи нису представљени као хероји не треба ни да постоје. Како ће проћи они који се дрзну да не раде по њиховим инструкцијама – расписаће за њима потернице и организовати линч.

А могло је све бити много лакше. Пленумаши ће се договорити са својим професорима ко ће водити земљу, закључке ће послати РТС-у, у Дневнику се то ишчита и обавести јавност и тачка. Али не, изабран је тежи пут. Сада ће нас све научити памети, памтиће и ко је ћутао и ко није говорио како треба, па ће нам се осветити.

Занимљиво је и како се велики број новинара наслађује чињеницом да неко малтретира и терорише њихове колеге. Тако им и треба кад нису хтели да раде и мисле како је једино исправно, како пленум каже. Многи аутсајдери сада виде своју шансу у свеопштем хаосу, надајући се да ће „зајахати“ у некој новој подели карата. Лактају се да заузму страну, мислећи да ће их се неко сетити након „револуције“. Али неће, асови из пете колоне служе само за једнократну употребу.