Свештеник Борислав Петрић: Васкрсење је темељ хришћанства, остали празници немају смисао без Васкрса

Свештеник Српске православне цркве Борислав Петрић изјавио је данас да је васкрсење темељ хришћанства, јер остали празници у хришћанству немају смисао без данашњег дана. Петрић је, гостујући на Танјуг ТВ, рекао да све почиње и све се завршава у васкрсењу.

„То видимо у богослужењу црквене године, где се све своди на то одређивање празника, Васкрса и све што се догађа током године, саображава се васкрсењу Христа. И наравно, свака недеља је мали Васкрс, сваке недеље се сећамо васкрсења Христовог”, истакао је свештеник СПЦ.

Он је поручио да захваљујући Васкрсу људи могу да поднесу чињеницу да су смртни. „Хришћанство, као и свака друга вера, има проблем смрти. Све друге проблеме ми решавамо, успешно и неуспешно, током живота, али ова тема смрти, ако се остави као таква, нас доводи у безнађе, очај, самосажаљење, очајање и депресију. Видимо већ да многи људи живе тако, али вера у Христа и вера да је смрт побеђена, симболичка и реална, нас доводи до тога да ми можемо да поднесемо овај живот”, рекао је Петрић.

 Како је рекао, иако су свакодневно виђали чуда која је чинио, Христови ученици су се разбежали када је он ухапшен и разапет, а тек након његовог васкрсења се поново сабирају као црква.

„Пуне три године ученици са њим сваки дан проводе. Сваки дан виђају чуда која он чини и која нико никад није чинио, куну се да ће да буду са њим, добијају смисао својих живота у његовом присуству и долази тај догађај, а они га на неки начин издају.

Због тога није чудо што и ми имамо своје животне поразе и драме које су саставни део живота, али у близини Божијој бивамо бољи људи. Апостоли су у близини Божијој бољи људи и они касније сви до једног страдају за Христа”, објаснио је саговорник Танјуга. Петрић је нагласио да се цела недеља пред Васкрс зове Страсна недеља јер се у тој недељи хришћани подсећају страдања Христовог.

Он је рекао да обичај фарбања јаја за Васкрс, према црквеним књигама, потиче из 4. века, мада има назнака да је тај обичај настао још у 2. веку. „Имамо разне праксе, као што ми, православни Срби, имамо дивне обичаје, тако имају Румуни, Грци, Руси, свако од њих, а да не говорим за западни свет. Католици имају варијације, а тек сам скоро сазнао какве они обичаје имају.

Видим ових дана на разним телевизијама, од Чилеа до Шпаније, и на југу и на северу, разне обичаје имају, и неки од њих су за нас необични.

 Јуче сам преко наше телевизије видео неке обичаје у Америци, где хеликоптери бацају деци нека јаја, која су јестива, па се онда они такмиче у томе да их сакупе и ко их први узме, сматра се симболом благослова”, поручио је Петрић. Додао је да би јаје требало да буде прва мрсна ствар коју хришћани конзумирају након литургије јер јаје представља симбол Васкрса.

 Свештеник СПЦ је рекао да су такмичења у куцању јајима осмишљена да би се деца окупила око цркве. „Мислим да је то лепа традиција која има свој смисао да их саберемо код цркве. Има и других догађаја који су црквени и везани су за обичајности.

Имамо обичајности на Лазареву суботу, на Врбицу и на храмовне славе и на разне друге празнике које су везане за децу. Ако ту нема љутње и сукоба, онда је то све дивно”, објашњава Петрић. Према његовим речима, сви празници имају своју симболику јер су повезани и представљају једну целину.

„Празници нису одвојени, већ су повезани и тај четрдесети дан након Васкрса, који је уједно и храмовна слава нашег престоног града, радујемо му се заједно. После њега долази Силазак духа светога на апостоле.

 Тако да васкрсењем започиње све и у васкрсењу се све завршава”, рекао је он. Петрић је нагласио да се дан након Васкрса верници сећају покојника и на тај начин показују да за Бога нема мртвих.

„За нас су они мртви, али празници, поготово Васкрс, служе управо да нас сабере, не само укућане, пријатеље, комшије, сроднике, колеге, већ да нас повежу са онима без којих наш живот нема смисла. То су сви наши драги који су се пре нас упокојили. Хоћемо да покажемо да, нашом вером, ми уједно верујемо да ћемо поново бити једно и са њима”, рекао је он. Свештеник је, говорећи о друштвеној кризи, рекао да Црква увек покушава да делује по дубини, а не по површини, јер такав начин даје бољи ефекат.

 „Христос је тако дошао у овај свет, тихо, у једној пећини витлејемској, без неке помпе, најаве, буке, рекламе. Тако се дешавају и његово васкрсење и сва његова наука, али касније долази до ефекта.

Црква то мери на други начин и на неким другим аршинима, али сигуран сам у све напоре патријарха и свих владика и, ево, ја могу у своје име да говорим да смо свакодневно улазили у домове током васкршњег поста и освећења домова и дешавало се да у једној кући буде петоро људи, а пет мишљења.

 Сви траже да премостимо то и тако би требало да буде и верујем да ће да буде”, нагласио је Петрић. Према његовим речима, свака криза је прилика за људе да буду бољи, јер криза сама по себи не мора да значи ништа трагично. „Имали смо кризу и током короне, имали смо криза и друштвених и политичких и имаћемо их, сигуран сам.

 Просто такав смо народ, то нам је негде својствено, али ако сада човек убеди себе да је задовољан тиме што има пријатеље који нису реални, већ на папиру или на фотографијама, на друштвеним мрежама, онда улазимо у један лажни облик постојања.

 Ми морамо све то да искусимо лично, па и да се са неким, ако треба, посвађамо да бисмо га волели. Апостоли су имали после Христовог васкрсења апостолски сабор где су имали размирице, несугласице, па и свађе, али су остали браћа”, поручио је он, преноси Танјуг.