Медији позвали надлежне да омогуће рад РТС-а

„Политика” се придружила позиву Јуроњуз телевизије упућеном надлежним органима, новинарским удружењима, како домаћим, тако и међународним, српским и европским институцијама да омогуће рад Радио-телевизије Србије (РТС), да без одлагања и изговора осуде прогон људи са јавног сервиса и учине све да он буде спречен.

У писму се захтева да се омогући право на рад запосленима на РТС-у, да се заштите елементарна људска права, као и да се из јавног простора елиминише култура линча. Захтева се утврђивање јасне одговорности за овај напад на нашу професију и позивају се сви којима је стало до слободе медија и информисања, до чињеница, до јавног сервиса као једне од најважнијих институција нашег друштва – да се придруже у борби за елементарне слободе.

Наглашено је да више од 70 сати колеге са РТС-а раде у гету и живе на потерницама, не могу да оду на свој посао, не могу да извештавају, да су им укинута сва права, да су протерани из јавног простора и линчовани на друштвеним мрежама. „Више од 70 сати изложени су тортури, иживљавању без преседана, физичком и психичком насиљу. Више од 70 сати, сви ми, људи из медија, новинари, углавном немо посматрамо како наше колеге терају у логоре и како над њима спроводе уличну, сирову и бруталну револуционарну ’правду’, и то раде са оном врстом сладострашћа која код сваког нормалног мора да изазове не само страх него и гађење”, наведено је у писму.

Истакнуто је и „да је због свега тога последњи тренутак да, као професија, као људи, дигнемо свој глас против оних који покушавају да преваспитају медије и да не дозволимо да наше колеге дочекују највећи празник као таоци неколицине”. „Реч је не само о људима са РТС-а него о свима нама, о сваком медију, о целој професији. Реч је о нашем праву на рад, о нашој слободи говора, праву на мишљење и праву да сами уређујемо наше медије, а не да нам их уређује улица. Реч је о томе да ли ћемо да живимо без страха од линча, зато што је свака потерница за неким из РТС-а, потерница за свима нама”, наведено је у писму. Додаје се „да колико сутра, оно што данас доживљава наша професија, доживеће и друге. Зато надлежни органи морају да реагују и новинари да дигну свој глас”. Овом позиву придружили су се дневни листови „Ало”, „Вечерње новости”, „Курир”, агенција Танјуг, телевизије Прва, Б92 и Пинк.

РТС је раније јуче саопштио да ради „у до сада најтежим условима”. „Све редакције, новинари на терену, укључујући и младе сараднике, технички и продукциони тимови, без икакве своје кривице доведени су у ситуацију да немају одговарајућу заштиту неопходну за нормално обављање својих дужности.

Захваљујемо гледаоцима који се и даље у великом броју информишу преко РТС-а, уз извињење што смо принуђени да битно редукујемо наш програм”, наведено је у саопштењу јавног сервиса.

И на Велики петак зграде Радио-телевизије Србије у Београду, у Таковској и Абердаревој улици и на Кошутњаку биле су блокиране за улазак запослених. Студенти у блокади и окупљени грађани испред објеката телевизије су тишином од 16 минута одали пошту за 16 жртава страдалих у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду. Блокадери су раније поручили да ће блокада РТС-а трајати све док се не распише јавни позив за нове чланове савета Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ).

Подсетимо, блокада јавног сервиса почела је у понедељак у 22 часа, а недалеко од зграде дан касније били су објављени постери налик потерницима са фотографијама и именима уредника и новинара РТС-а који су представљени као „непријатељи народа”. Плакати су били потписани са „студенти у блокади”.