Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Жири спасава Евровизију

Енди Ејбрахам: „Жртва” блоковског гласања

Мало је телевизијских догађаја у Европи који су популарни као Песма Евровизије, традиционално музичко такмичење које сваке године привуче око 300 милиона гледалаца широм света. Највећи континентални фестивал „лаких нота”, који има традицију дугу 53 године и чији је домаћин пре неколико месеци био Београд, по свој прилици, изгледаће другачије већ наредне године. Када у мају 2009. будемо гледали 54. Евросонг у Москви, правила гласања биће промењена. Због великог незадовољства неких земаља учесника Евровизије и критика јавности и фанова на рачун блоковског и комшијског начина гласања, о победнику овог музичког такмичења више неће одлучивати искључиво гледаоци, односно телевотинг систем. Спас у овој ситуацији, организатори Евровизије потражили су у прошлости – поново уводе жири.

Последњих година догађај је, пише „Шпигл”, сведен на неинспиративну пародију. Захваљујући телевотинг систему, источноевропске земље доминирају такмичењем. Гласање телевизијског аудиторијума је регионално и патриотски настројено. Систем гласања у протеклом периоду онемогућио је да се Евровизија одржи негде изван некадашњег источног блока, наводи „Шпигл”.

Подсетимо, од 1998. године уведен је телевотинг систем гласања, као и правило да се четири земље (Немачка, Француска, Шпанија и Велика Британија) директно квалификују у финале Евровизије, без обзира на позиције на претходном такмичењу. Без финансијске помоћи „велике четворке” продукција Евровизије не би била могућа.

Протеклих година многи ово такмичење критикују, сматрајући да је политички настројено, уместо да се води рачуна о музичкој вредности песама. Анализа шема гласања протеклих година показује да одређене земље имају тенденцију да фаворизују друге државе са којима су политички повезане. На пример, Грчка, Турска, Србија, Русија имали су велике користи од комшијског гласања, као и гласова дијаспоре. Браниоци Евросонга разлоге што неке земље непропорционално додељују гласове виде у томе што неке државе деле сличан музички укус, културу, говоре исте језике. Примера ради, од 1998. Грчка и Кипар сваке године размењују највећи број поена, 12.

У мају, када је 53. Евросонг одржан у Београду, још једном се показало да је Евровизија постала источноевропско такмичење. Резултати гласања то поткрепљују, јер су се међу прве четири пласирале Русија, Украјина, Грчка и Јерменија. Рус Дима Билан, који је тријумфовао на Евросонгу у Београдској арени, победио је, између осталог, захваљујући томе што је по 12 поена добио од Летоније, Литваније, Естоније, Украјине, Белорусије и Јерменије. Чланови „велике четворке” опет су неславно прошли. За разлику од протеклих година када је Велика Британија слала трећеразредне извођаче на Евросонг, овога пута су имали врло солидну песму и наступ Ендија Ејбрахама, али он је завршио последњи. Добио је гласове само од Ирске и Сан Марина – укупно 14 бодова. Немачку су представљале „Ноу ејнџелс”, популарна женска четворка, али им ранији успеси нису ништа помогли у евровизијском гласању јер су биле на 23. месту. И Француз Себастијан Телије био је 19. на табели. Најбоље је прошао Шпанац Родолфо Чикиликватре који се домогао 16. места.

(/slika2)„Они којима је стало до такмичења преко главе је политичког гласања бивших совјетских сателита захваљујући којима ће Русија бити домаћин Евросонга ове године”, написао је пре неколико месеци дугогодишњи Би-Би-Сијев коментатор Евросонга Тери Воган за „Сандеј телеграф”. Тада је запретио да му је доста свега и да ће отићи у евровизијску пензију ако се правила не промене. „Евровизија више није озбиљно такмичење”, рекао је тада, а пре десетак дана се, упркос промени правила, повукао.

„Удари” јавности на најпопуларније европско музичко такмичење уродили су плодом и организатори Евровизије узели су у обзир све критике. Већ наредне 2009. године систем гласања се мења. ЕБУ (European Broadcasting Union) саопштила је прошле недеље да ће у финалу Песме Евровизије професионални жири свих земаља учесница имати 50 одсто утицаја на крајњи резултат. Других 50 одсто доћи ће од телевотинга. Жири сваке земље састојаће се од пет чланова, укључујући и председника жирија. Сви морају професионално да буду везани за музичку индустрију – било да су то композитори, ди-џејеви или менаџери уметника. Требало би да буду различитог пола, годишта… Сви чланови морају да буду држављани земље коју представљају и нико од њих не сме да буде повезан са песмом, односно уметником који ће представљати своју земљу 2009. у Москви.

То значи да победник наредног такмичења за Песму Евровизије, чије ће име бити познато у мају, неће бити изабран само гласовима милиона телевизијских гледалаца широм Европе, већ и уз мишљење 200 професионалаца из музичке индустрије. Да би се обезбедио кредибилитет гласова жирија, за њихов рад и процедуру гласања у свакој земљи постојаће супервизор.

Прецизни детаљи о томе како ће национални жирији бити формирани и нагледани биће представљени на састанку челника делегација који ће бити одржан 16. и 17. марта у Москви.

Сванте Стокелијус, извршни супервизор Евровизије, изјавио је још пре два месеца за Би-Би-Си: „Ништа није демократичније од гласања публике. Али, жири има могућност да преслуша песме више пута пре него што донесе коначну одлуку. Верујемо да ће ова комбинација учинити шоу интересантнијим.”

Коментари3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.