У царском Призрену више светиња него Срба

На само 18 километара од албанске границе, подно обронака Шар-планине, на обалама прелепе планинске реке Бистрице, смештен је древни царски град Призрен. Овај град први пут се спомиње 1019. године као Приздријада. Према предању, у време цара Душана Призрен заједно са околином имао је 365 цркава. Од доласка Османлија, већи број њих је срушен како би се на њиховим темељима саградиле џамије.

Град је одвајкада познат по великом броју православних светиња, уским каменим улицама зато је деценијама био омиљено одредиште како домаћих, тако и гостију из иностранства. Зато се с правом каже: ко дође у посету Косову и Метохији, а том приликом не сврати у овај древни град, као да није ни био у овај јужној српској покрајини. Прелепе цркве из 13. и 14. века, као што су Богородица Љевишка, цркве Св Ђорђа, Св. Пантелејмона, Св. Николе, Св. Недеље, Св. Спаса, манастир Св. архангели, само су део српских светиња у овом царском граду. Према званичним подацима, током 1999. и 2004. године, албански екстремисти оскрнавили су, порушили или спалили готово све православне светиње у овом граду.

Након што је манастир Светих архангела, који се налази на само два километра од Призрена, 17. марта 2004. године спаљен и порушен до темеља, формирано је Друштво пријатеља манастира Св. архангела, које се свестрано укључило у обнову. Захваљујући њему, као и бројним донаторима из иностранства, Министарству културе Републике Србије, Епархији рашко-призренској и бројним појединцима, овај прелепи манастир поново је постао место окупљања расељених Срба из овог царског града, али и из читаве Србије. У њему се веома често организују бројна културна догађања. Поред обнове манастира, захваљујући Друштву пријатеља, које већ двадесет година ради на обнављању оскрнављених српских светиња у овом граду, првобитни изглед добиле су и остале цркве. Поред осталих, и Црква Св. Николе, коју су 1999. године минирали албански екстремисти.

Обновом порушених и спаљених цркава и манастира, Призрен је поново постао примамљиво место за бројне посетиоце, како из земље, тако и из иностранства. Најчешће га посећују они који су из њега 1999. године морали да оду. А овај древни царски град јуна 1999. године напустило је више од 12.000 Срба, који су спас од албанских екстремиста морали да потраже у централној Србији.

После погрома 17. и 18. марта 2004. године, у Призрену је остало да сачува свој праг једва петнаестак српских душа, знатно мање него што у њему има српских светиња. Но, без обзира на то, протераним Србима из овог древног града Призрен је и даље у срцу.

Мирослав Тодоровић,

Београд/ Призрен